Римљанима 10
1 Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
Brethren, my heart's desire and prayer to God for Israel is, that they might be saved.
2 Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
For I bear them record that they have a zeal of God, but not according to knowledge.
3 Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
For they being ignorant of God's righteousness, and going about to establish their own righteousness, have not submitted themselves unto the righteousness of God.
4 Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
For Christ is the end of the law for righteousness to every one that believes.
5 Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
For Moses describes the righteousness which is of the law, That the man which does those things shall live by them.
6 А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
But the righteousness which is of faith speaks likewise, Say not in your heart, Who shall ascend into heaven? (that is, to bring Christ down from above: )
Or, Who shall descend into the deep? (that is, to bring up Christ again from the dead.) (Abyssos g12)
8 Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
But what says it? The word (rhema) is nigh you, even in your mouth, and in your heart: that is, the word (rhema) of faith, which we preach;
9 Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
That if you shall confess with your mouth the Lord Jesus, and shall believe in your heart that God has raised him from the dead, you shall be saved.
10 Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
For with the heart man believes unto righteousness; and with the mouth confession is made unto salvation.
11 Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
For the scripture says, Whosoever believes on him shall not be ashamed.
12 Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
For there is no difference between the Jew and the Greek: for the same Lord over all is rich unto all that call upon him.
13 Јер који год призове име Господње спашће се.
For whosoever shall call upon the name of the Lord shall be saved.
14 Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
How then shall they call on him in whom they have not believed? and how shall they believe in him of whom they have not heard? and how shall they hear without a preacher?
15 А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
And how shall they preach, except they be sent? as it is written, How beautiful are the feet of them that preach the gospel of peace, and bring glad tidings of good things!
16 Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
But they have not all obeyed the gospel. For Isaiah says, Lord, who has believed our report?
17 Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
So then faith comes by hearing, and hearing by the word (rhema) of God.
18 Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
But I say, Have they not heard? Yes verily, their sound went into all the earth, and their words (rhema) unto the ends of the world.
19 Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
But I say, Did not Israel know? First Moses says, I will provoke you to jealousy by them that are no people, and by a foolish nation I will anger you.
20 А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
But Isaiah is very bold, and says, I was found of them that sought me not; I was made manifest unto them that asked not after me.
21 А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
But to Israel he says, All day long I have stretched forth my hands unto a disobedient and gainsaying people.
