Откривење 21
1 И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.
Андин, йеңи асман вә йеңи зиминни көрдүм; чүнки бурунқи асман вә зимин өтүп кәткән еди, деңизму мәвҗут болмиди.
2 И ја Јован видех град свети, Јерусалим нов, где силази од Бога с неба, приправљен као невеста украшена мужу свом.
Муқәддәс шәһәрниң, йәни Худадин чиққан, худди өз жигитигә той пәрдазлирини қилип һазирланған қиздәк йеңи Йерусалимниң әрштин чүшүватқанлиқни көрдүм.
3 И чух глас велики с неба где говори: Ево скиније Божије међу људима, и живеће с њима, и они ће бити народ Његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.
Әрштин жуқури көтирилгән бир авазниң мундақ дегәнлигини аңлидим: «Мана, Худаниң макани инсанларниң арисидидур; У улар билән биллә маканлишип туриду, улар Униң хәлқи болиду. Худа Өзиму улар билән биллә туруп, уларниң Худаси болиду.
4 И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.
У уларниң көзлиридики һәр тамчә яшни сүртиду; әнди өлүм әсла болмайду, нә матәм, нә жиға-зерә, нә қайғу-әләм болмайду, чүнки бурунқи ишлар өтүп кәтти».
5 И рече Онај што сеђаше на престолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи истините и верне.
Тәхттә Олтарғучи: — Мана, һәммини йеңи қилимән! — деди. У маңа йәнә: Буларни хатириливал! Чүнки бу сөзләр һәқиқий вә ишәшликтур, — деди.
6 И рече ми: Сврши се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.
У йәнә маңа мундақ деди: — «Иш тамам болди! Мән «Алфа» вә «Омега»дурмән, Муқәддимә вә Хатимә Өзүмдурмән. Уссиған һәр кимгә һаятлиқ сүйиниң булиқидин һәқсиз беримән.
7 Који победи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.
Ғәлибә қилғучи һәр ким буларға мирасхорлуқ қилиду; Мән униң Худаси болимән, уму Мениң оғлум болиду.
9 И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњених седам зала последњих, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем невесту, Јагњетову жену.
Ахирқи йәттә балаю-апәт билән толған йәттә чинини тутқан йәттә пәриштидин бири келип, маңа сөзләп: — Кәл! Саңа Қозиниң җориси болидиған қизни көрситип қояй, — деди.
10 И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, где силази с неба од Бога,
Андин у мени Роһниң илкидә болған һалда йоған вә егиз бир таққа елип қойди. У йәрдин маңа Худадин чиққан муқәддәс шәһәр Йерусалимниң әрштин чүшүватқанлиғини көрсәтти.
11 И имаше славу Божију; и светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис светли,
Униңда Худаниң шан-шәриви бар еди, униң җуласи интайин қиммәтлик гөһәрниң, йешил яқуттәк ялтириған хрусталъниң җуласиға охшайтти.
12 И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих.
Униң чоң һәм егиз сепили бар еди; сепилниң он икки дәрвазиси болуп, дәрвазиларда он икки пәриштә туратти. Һәр бир дәрвазиниң үстигә Исраилларниң он икки қәбилисидин бириниң исми йезилған еди.
13 Од истока врата троја, и од севера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.
Мәшриқ тәрипидә үч дәрваза, шимал тәрипидә үч дәрваза, җәнуп тәрипидә үч дәрваза вә мәғрип тәрипидә үч дәрваза бар еди.
14 И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола Јагњетових.
Шәһәрниң сепилиниң он икки һул теши болуп, уларниң үстигә он икки исим, йәни Қозиниң расулиниң исимлири пүтүклүктур.
15 И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измери град и врата његова и зидове његове.
Маңа сөз қилған пәриштиниң қолида шәһәрни, униң дәрвазилири вә униң сепилини өлчәйдиған алтун қомуш өлчигүч һаса бар еди.
16 И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.
Шәһәр төрт часа болуп, узунлуғи билән кәңлиги охшаш еди. Пәриштә шәһәрни һаса билән өлчиди — он икки миң стадийон кәлди (узунлуғи, кәңлиги вә егизлиги тәңдур).
17 И размери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мери човечијој, која је анђелова.
У сепилниму өлчиди. Сепилниң [қелинлиғи] инсанларниң өлчәм бирлиги бойичә, йәни шу пәриштиниң өлчими бойичә бир йүз қириқ төрт җәйнәк кәлди.
18 И беше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.
Сепилниң қурулуши болса йешил яқуттин, шәһәр әйнәктәк сүзүк сап алтундин бена қилинған еди.
19 И темељи зидова градских беху украшени сваким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сафир, трећи халкидон, четврти смарагд,
Шәһәр сепилиниң һуллири һәр хил қиммәтлик яқутлар билән безәлгән еди. Биринчи һул таш йешил яқут, иккинчиси көк яқут, үчинчиси һеқиқ, төртинчиси зумрәт,
20 Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.
бәшинчиси қизил һеқиқ, алтинчиси қизил қашташ, йәттинчиси сериқ квартс, сәккизинчиси сус йешил яқут, тоққузинчиси топаз, онинчиси йешил квартс, он биринчиси сөсүн яқут вә он иккинчиси пироза еди.
21 И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата беху од једног зрна бисера: и улице градске беху злато чисто, као стакло пресветло.
Он икки дәрваза он икки мәрвайит еди, демәк дәрвазиларниң һәр бири бирдин мәрвайиттин ясалған еди. Шәһәрниң ғол йоли әйнәктәк сүзүк сап алтундин еди.
22 И цркве не видех у њему: јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ, и Јагње.
Шәһәрдә һеч қандақ ибадәтхана көрмидим, чүнки Һәммигә Қадир Пәрвәрдигар Худа вә Қоза униң ибадәтханисидур.
23 И град не потребује ни сунце ни месец да светле у њему; јер га слава Божија просветли, и жижак је његов Јагње.
Шәһәрниң йорутулуши үчүн қуяшқа яки айға муһтаҗ әмәс, чүнки Худаниң шан-шәриви уни йорутқан еди, униң чириғи болса Қозидур.
24 И народи који су спасени ходиће у виделу његовом, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега.
Әлләр шәһәрдики йоруқлуқта жүриду; йәр йүзидики падишалар шанушәвкитини униң ичигә елип келиду.
25 И врата његова неће се затварати дању, јер онде ноћи неће бити.
Униң дәрвазилири күндүздә һәргиз тақалмайду (әмәлийәттә у йәрдә кечә зади болмайду).
26 И донеће славу и част незнабожаца у њега.
Һәр қайси әлләрниң шанушәвкити вә һөрмәт-иззити униң ичигә елип келиниду.
27 И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи Јагњета.
Һәр қандақ һарам нәрсә вә һәр қандақ жиркиничлик ишларни қилғучи яки ялғанчилиқ қилғучи униңға кирәлмәйду; пәқәт нами Қозиниң һаятлиқ дәптиридә йезилғанларла кирәләйду.
