Псалми 95

1 Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!

Келиңлар, Пәрвәрдигарни яңритип күйләйли, Ниҗатлиғимиз болған Қорам Тешимизға тәнтәнә қилайли!

2 Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!

Тәшәккүрләр билән униң алдиға келәйли, Униңға күйләр билән тәнтәнә қилайли!

3 Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.

Чүнки Пәрвәрдигар — бүйүк бир илаһтур, Пүткүл илаһлар үстидики бүйүк бир Падишадур.

4 У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.

Йәрниң тәглири Униң қолидидур, Тағларниң чоққилириму Униңкидур.

5 Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.

Деңиз Униңки, У уни яратқан; Қуруқлуқни Униң қоллири шәкилләндүрди.

6 Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.

Келиңлар, Униңға баш уруп сәҗдә қилайли, Пәрвәрдигар Яратқучимиз алдида тиз пүкәйли!

7 Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:

Чүнки У бизниң Худайимиздур, Биз болсақ Униң яйлиғидики хәлиқ, Униң қоли бақидиған қойлармиз. Бүгүн, әгәр Униң авазини аңлисаңлар,

8 "Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,

Әйни чағларда Мәрибаһда болғандәк, чөл-баявандики Массаһда болған күндәк, Жүригиңларни җаһил қилмаңлар!

9 Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.

Мана шу йәрдә ата-бовилириңлар Мени синиди, испатлиди һәм қилғинимни көрди.

10 Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;

Мән қириқ жил шу дәвирдин бизар болуп: — «Булар көңлидә адашқан бир хәлиқтур, Мениң йоллиримни һеч билип йәтмигән» — дедим.

11 И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."

Шуңа Мән ғәзәплинип қәсәм ичип: — «Улар һәргиз Мениң арамгаһимға кирмәйду» — дедим.