Псалми 94
1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
И итиқамлар алғучи Тәңри, Пәрвәрдигар! И интиқамлар алғучи Тәңри, парлиғайсән!
2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
Көтирилгин, Өзүңни көтәргин, и җаһанни Сорақ Қилғучи, Мәғрурларға җазасини бәргин!
3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
Қачанғичә рәзилләр, и Пәрвәрдигар, Қачанғичә рәзилләр тәнтәнә қилип жүривериду?
4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
Қачанғичә һакавурларчә сөзләп валақшийду, Қәбиһлик қилғучиларниң һәммиси йоған гәп қилип жүриду?
5 Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
Улар хәлқиңни езиду, и Пәрвәрдигар, Сениң мирасиңға җәбир-җапа салмақта.
6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
Тул аял вә ғерип-мусапирларни қирип, Йетим-йесирләрни өлтүрүп: —
7 И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
«Яһ көрмәйду», «Яқупниң Худаси көңүл бөлмәйду», — дәйду.
8 Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
Силәр көңүл қоюңлар, и әлниң һамақәтлири! Ахмақлар, қачан дана болисиләр?
9 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
Қулақни тиклигүчиниң Өзи аңлимамду? Көзни Ясиғучиниң Өзи көрмәмду?
10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
Әлләрни тәрбийилигүчи, Инсанға әқил-билим үгәткүчиниң Өзи адәмни әйиплимәмду?
11 Господ зна мисли људима како су ништаве.
Пәрвәрдигар инсанниң ой-хияллириниң тутами йоқлуғини билиду.
12 Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
Сән тәрбийилигән адәм бәхитликтур, и Яһ, Йәни Сән Тәврат-қанунуңдин әқил үгитидиған киши бәхитликтур!
13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
Шундақ қилип, таки пасиқлар үчүн орәк коланғичә — Сән уни яман күнләрдин хатирҗәм сақлайсән.
14 Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
Чүнки Пәрвәрдигар Өз хәлқини тәрк әтмәйду, Яки Өз мирасидин ваз кәчмәйду.
15 Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
Чүнки һөкүм-пәрман һоқуқи һаман адаләткә қайтиду, Барлиқ дили дуруслар болса, униң кәйнидин маңиду.
16 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
Мән үчүн яманлар билән қаршилишишқа ким орнидин туриду? Мән үчүн қәбиһлик қилғучилар билән қаршилишишиқа ким мәйданға чиқиду?
17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
Әгәр Пәрвәрдигар маңа ярдәмдә болмиған болса, Җеним балдур чиқип сүкүт диярида ятар еди.
18 Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
Айиғим путлишай дегинидә, Өзгәрмәс муһәббитиң, и Пәрвәрдигар, мени йөлиди.
19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
Ичимдики көплигән ғәм-әндишиләр арисида, Сениң тәсәллилириң җенимни сөйүндүрди.
20 Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
Инсапсизлиқни қанунға айландуридиған, Ач көз олтарған бир тәхт, Сән билән алақидә боламду?
21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
Улар һәққанийларниң җениға һуҗум қилишқа жиғилиду, Бигуна қанни төкидиған һөкүмләрни чиқармақта.
22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
Бирақ Пәрвәрдигар мениң егиз қорғиним болиду; Һә, мениң Худайим панаһ Қорам Тешимдур.
23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
У уларниң қәбиһлигини өз бешиға салиду, Уларниң өз явузлуқлири билән уларни үзүп ташлайду, Бәрһәқ, Пәрвәрдигар Худайимиз уларни үзүп ташлар.
