Псалми 94

1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!

אֵל־נְקָמוֹת יְהֹוָה אֵל נְקָמוֹת הוֹפִֽיעַ׃

2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.

הִנָּשֵׂא שֹׁפֵט הָאָרֶץ הָשֵׁב גְּמוּל עַל־גֵּאִֽים׃

3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?

עַד־מָתַי רְשָׁעִים ׀ יְהֹוָה עַד־מָתַי רְשָׁעִים יַעֲלֹֽזוּ׃

4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.

יַבִּיעוּ יְדַבְּרוּ עָתָק יִתְאַמְּרוּ כׇּל־פֹּעֲלֵי אָֽוֶן׃

5 Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.

עַמְּךָ יְהֹוָה יְדַכְּאוּ וְֽנַחֲלָתְךָ יְעַנּֽוּ׃

6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.

אַלְמָנָה וְגֵר יַהֲרֹגוּ וִיתוֹמִים יְרַצֵּֽחוּ׃

7 И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.

וַיֹּאמְרוּ לֹא יִרְאֶה־יָּהּ וְלֹא־יָבִין אֱלֹהֵי יַעֲקֹֽב׃

8 Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?

בִּינוּ בֹּעֲרִים בָּעָם וּכְסִילִים מָתַי תַּשְׂכִּֽילוּ׃

9 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?

הֲנֹטַֽע אֹזֶן הֲלֹא יִשְׁמָע אִֽם־יֹצֵֽר עַיִן הֲלֹא יַבִּֽיט׃

10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?

הֲיֹסֵר גּוֹיִם הֲלֹא יוֹכִיחַ הַֽמְלַמֵּד אָדָם דָּֽעַת׃

11 Господ зна мисли људима како су ништаве.

יְֽהֹוָה יֹדֵעַ מַחְשְׁבוֹת אָדָם כִּי־הֵמָּה הָֽבֶל׃

12 Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;

אַשְׁרֵי ׀ הַגֶּבֶר אֲשֶׁר־תְּיַסְּרֶנּוּ יָּהּ וּֽמִתּוֹרָתְךָ תְלַמְּדֶֽנּוּ׃

13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.

לְהַשְׁקִיט לוֹ מִימֵי רָע עַד יִכָּרֶה לָרָשָׁע שָֽׁחַת׃

14 Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.

כִּי ׀ לֹא־יִטֹּשׁ יְהֹוָה עַמּוֹ וְנַחֲלָתוֹ לֹא יַעֲזֹֽב׃

15 Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.

כִּֽי־עַד־צֶדֶק יָשׁוּב מִשְׁפָּט וְאַחֲרָיו כׇּל־יִשְׁרֵי־לֵֽב׃

16 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?

מִֽי־יָקוּם לִי עִם־מְרֵעִים מִי־יִתְיַצֵּב לִי עִם־פֹּעֲלֵי אָֽוֶן׃

17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.

לוּלֵי יְהֹוָה עֶזְרָתָה לִּי כִּמְעַט ׀ שָׁכְנָה דוּמָה נַפְשִֽׁי׃

18 Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.

אִם־אָמַרְתִּי מָטָה רַגְלִי חַסְדְּךָ יְהֹוָה יִסְעָדֵֽנִי׃

19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.

בְּרֹב שַׂרְעַפַּי בְּקִרְבִּי תַּנְחוּמֶיךָ יְֽשַׁעַשְׁעוּ נַפְשִֽׁי׃

20 Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?

הַֽיְחׇבְרְךָ כִּסֵּא הַוּוֹת יֹצֵר עָמָל עֲלֵי־חֹֽק׃

21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.

יָגוֹדּוּ עַל־נֶפֶשׁ צַדִּיק וְדָם נָקִי יַרְשִֽׁיעוּ׃

22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.

וַיְהִי יְהֹוָה לִי לְמִשְׂגָּב וֵאלֹהַי לְצוּר מַחְסִֽי׃

23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.

וַיָּשֶׁב עֲלֵיהֶם ׀ אֶת־אוֹנָם וּבְרָעָתָם יַצְמִיתֵם יַצְמִיתֵם יְהֹוָה אֱלֹהֵֽינוּ׃