< Псалми 94 >

1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
HERRE du hævnens Gud, du Hævnens Gud, træd frem i Glans;
2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
stå op, du Jordens Dommer, øv Gengæld mod de hovmodige!
3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
Hvor længe skal gudløse, HERRE, hvor længe skal gudløse juble?
4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
De fører tøjlesløs Tale, hver Udådsmand ter sig som Herre;
5 Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
de underkuer, o HERRE, dit Folk og undertrykker din Arvelod;
6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
de myrder Enke og fremmed faderløse slår de ihjel;
7 И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
de siger: "HERREN kan ikke se, Jakobs Gud kan intet mærke!"
8 Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
Forstå dog, I Tåber blandt Folket! Når bliver I kloge, I Dårer?
9 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
Skulde han, som plantede Øret, ej høre, han, som dannede Øjet, ej se?
10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
Skulde Folkenes Tugtemester ej revse, han som lærer Mennesket indsigt?
11 Господ зна мисли људима како су ништаве.
HERREN kender Menneskets Tanker, thi de er kun Tomhed.
12 Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
Salig den Mand, du tugter, HERRE, og vejleder ved din Lov
13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
for at give ham Ro for onde Dage, indtil der graves en Grav til den gudløse;
14 Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
thi HERREN bortstøder ikke sit Folk og svigter ikke sin Arvelod.
15 Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
Den retfærdige kommer igen til sin Ret, en Fremtid har hver oprigtig af Hjertet.
16 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
Hvo står mig bi mod Ugerningsmænd? hvo hjælper mig mod Udådsmænd?
17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
Var HERREN ikke min Hjælp, snart hviled min Sjæl i det stille.
18 Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
Når jeg tænkte: "Nu vakler min Fod", støtted din Nåde mig, HERRE;
19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
da mit Hjerte var fuldt af ængstede Tanker, husvaled din Trøst min Sjæl.
20 Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
står du i Pagt med Fordærvelsens Domstol, der skaber Uret i Lovens Navn?
21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
Jager de end den ret, færdiges Liv og dømmer uskyldigt Blod,
22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
HERREN er dog mit Bjærgested, min Gud er min Tilflugtsklippe;
23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
han vender deres Uret imod dem selv, udsletter dem for deres Ondskab; dem udsletter HERREN vor Gud.

< Псалми 94 >