Псалми 90
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
Oratio Moysi hominis Dei. Domine, refugium factus es nobis: a generatione in generationem.
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Priusquam montes fierent, aut formaretur terra, et orbis: a sæculo et usque in sæculum tu es Deus.
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Ne avertas hominem in humilitatem: et dixisti: Convertimini filii hominum.
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
Quoniam mille anni ante oculos tuos, tamquam dies hesterna, quæ præteriit, Et custodia in nocte,
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
quæ pro nihilo habentur, eorum anni erunt.
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
Mane sicut herba transeat, mane floreat, et transeat: vespere decidat, induret, et arescat.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
Quia defecimus in ira tua, et in furore tuo turbati sumus.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Posuisti iniquitates nostras in conspectu tuo: sæculum nostrum in illuminatione vultus tui.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
Quoniam omnes dies nostri defecerunt: et in ira tua defecimus. Anni nostri sicut aranea meditabuntur:
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
dies annorum nostrorum in ipsis, septuaginta anni. Si autem in potentatibus octoginta anni: et amplius eorum, labor et dolor. Quoniam supervenit mansuetudo: et corripiemur.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
Quis novit potestatem iræ tuæ: et præ timore tuo iram tuam
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
dinumerare? Dexteram tuam sic notam fac: et eruditos corde in sapientia.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
Convertere Domine usquequo? et deprecabilis esto super servos tuos.
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
Repleti sumus mane misericordia tua: et exultavimus, et delectati sumus omnibus diebus nostris.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Lætati sumus pro diebus, quibus nos humiliasti: annis, quibus vidimus mala.
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Respice in servos tuos, et in opera tua: et dirige filios eorum.
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Et sit splendor Domini Dei nostri super nos, et opera manuum nostrarum dirige super nos: et opus manuum nostrarum dirige.
