Псалми 90
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
Ein Gebet Moses, des Mannes Gottes. O Allherr, eine Zuflucht bist du uns gewesen
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Ehe die Berge geboren waren und die Erde und die Welt von dir geschaffen wurden, ja von Ewigkeit zu Ewigkeit bist du, o Gott.
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Du läßt die Menschen zum Staub zurückkehren und sprichst: »Kommt wieder, ihr Menschenkinder!«
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
Denn tausend Jahre sind in deinen Augen wie der gestrige Tag, wenn er vergangen, und wie eine Wache in der Nacht.
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Du schwemmst sie hinweg; sie sind wie ein Schlaf am Morgen, dem sprossenden Grase gleich:
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
am Morgen grünt es und sprießt, am Abend welkt es ab, und es verdorrt.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
Denn wir vergehen durch deinen Zorn und werden hinweggerafft durch deinen Grimm.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Du hast unsre Sünden vor dich hingestellt, unser geheimstes Denken ins Licht vor deinem Angesicht.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
Ach, alle unsre Tage fahren dahin durch deinen Grimm; wir lassen unsre Jahre entschwinden wie einen Gedanken.
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
Unsre Lebenszeit – sie währt nur siebzig Jahre, und, wenn’s hoch kommt, sind’s achtzig Jahre, und ihr Stolz ist Mühsal und Nichtigkeit; denn schnell ist sie enteilt, und wir fliegen davon.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
Doch wer bedenkt die Stärke deines Zorns und deinen Grimm trotz deines furchtbaren Waltens?
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
Unsre Tage zählen, das lehre uns, damit ein weises Herz wir gewinnen!
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
Kehre dich wieder zu uns, o HERR! Wie lange noch (willst du zürnen)? Erbarm dich deiner Knechte!
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
Sättige früh uns am Morgen mit deiner Gnade, daß wir jubeln und uns freun unser Leben lang!
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Erfreue uns so viele Tage, wie du uns gebeugt hast, so viele Jahre, wie Unglück wir erlebten!
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Laß deinen Knechten dein Walten sichtbar werden und ihren Kindern deine Herrlichkeit!
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Und es ruhe auf uns die Huld des Allherrn, unsres Gottes, und das Werk unsrer Hände segne bei uns! Ja, das Werk unsrer Hände wollest du segnen!
