Псалми 90
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
Ein Gebet Mose's, des Mannes Gottes. Herr, Gott, du bist unsre Zuflucht für und für.
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Ehe denn die Berge wurden und die Erde und die Welt geschaffen wurden, bist du, Gott, von Ewigkeit zu Ewigkeit,
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
der du die Menschen lässest sterben und sprichst: Kommt wieder, Menschenkinder!
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
Denn tausend Jahre sind vor dir wie der Tag, der gestern vergangen ist, und wie eine Nachtwache.
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Du lässest sie dahinfahren wie einen Strom; sie sind wie ein Schlaf, gleichwie ein Gras, das doch bald welk wird,
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
das da frühe blüht und bald welk wird und des Abends abgehauen wird und verdorrt.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
Das macht dein Zorn, daß wir so vergehen, und dein Grimm, daß wir so plötzlich dahinmüssen.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Denn unsere Missetaten stellst du vor dich, unsre unerkannte Sünde ins Licht vor deinem Angesicht.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
Darum fahren alle unsere Tage dahin durch deinen Zorn; wir bringen unsre Jahre zu wie ein Geschwätz.
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
Unser Leben währet siebzig Jahre, und wenn's hoch kommt, so sind's achtzig Jahre, und wenn's köstlich gewesen ist, so ist es Mühe und Arbeit gewesen; denn es fährt schnell dahin, als flögen wir davon.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
Wer glaubt aber, daß du so sehr zürnest, und wer fürchtet sich vor solchem deinem Grimm?
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
Lehre uns bedenken, daß wir sterben müssen, auf daß wir klug werden.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
HERR, kehre doch wieder zu uns und sei deinen Knechten gnädig!
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
Fülle uns früh mit deiner Gnade, so wollen wir rühmen und fröhlich sein unser Leben lang.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Erfreue uns nun wieder, nachdem du uns so lange plagest, nachdem wir so lange Unglück leiden.
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Zeige deinen Knechten deine Werke und deine Ehre ihren Kindern.
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Und der HERR, unser Gott, sei uns freundlich und fördere das Werk unsrer Hände bei uns; ja, das Werk unsrer Hände wolle er fördern!
