Псалми 90
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
Prière de Moïse, homme de Dieu. Seigneur! Tu as été pour nous un refuge, De génération en génération.
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Avant que les montagnes fussent nées, Et que tu eusses créé la terre et le monde, D’éternité en éternité tu es Dieu.
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Tu fais rentrer les hommes dans la poussière, Et tu dis: Fils de l’homme, retournez!
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
Car mille ans sont, à tes yeux, Comme le jour d’hier, quand il n’est plus, Et comme une veille de la nuit.
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Tu les emportes, semblables à un songe, Qui, le matin, passe comme l’herbe:
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
Elle fleurit le matin, et elle passe, On la coupe le soir, et elle sèche.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
Nous sommes consumés par ta colère, Et ta fureur nous épouvante.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Tu mets devant toi nos iniquités, Et à la lumière de ta face nos fautes cachées.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
Tous nos jours disparaissent par ton courroux; Nous voyons nos années s’évanouir comme un son.
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
Les jours de nos années s’élèvent à soixante-dix ans, Et, pour les plus robustes, à quatre-vingts ans; Et l’orgueil qu’ils en tirent n’est que peine et misère, Car il passe vite, et nous nous envolons.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
Qui prend garde à la force de ta colère, Et à ton courroux, selon la crainte qui t’est due?
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
Enseigne-nous à bien compter nos jours, Afin que nous appliquions notre cœur à la sagesse.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
Reviens, Éternel! Jusques à quand?… Aie pitié de tes serviteurs!
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
Rassasie-nous chaque matin de ta bonté, Et nous serons toute notre vie dans la joie et l’allégresse.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Réjouis-nous autant de jours que tu nous as humiliés, Autant d’années que nous avons vu le malheur.
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Que ton œuvre se manifeste à tes serviteurs, Et ta gloire sur leurs enfants!
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Que la grâce de l’Éternel, notre Dieu, soit sur nous! Affermis l’ouvrage de nos mains, Oui, affermis l’ouvrage de nos mains!
