Псалми 90
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
A prayer of Moses, the man of God. Lord, you have been a home to us one generation after another.
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Before the mountains were born, or the earth and the world were brought forth, from everlasting to everlasting you are God.
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
You bring us back to the dust, you summon mortals to return.
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
For you see a thousand years as the passing of yesterday, as a watch in the night.
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Your floods sweep them away; they are like a dream, or like grass which sprouts in the morning,
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
which blossoms and sprouts in the morning, but by evening is cut and withered.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
For your anger consumes us, the heat of your wrath confounds us.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Our sins you have set before you, our secrets in the light of your face.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
For through your wrath our days are declining, we bring our years to an end as a sigh.
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
The span of our life is seventy years, or, if we are strong, maybe eighty; yet is their breadth but empty toil, for swiftly they go, and we fly away.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
Who lays to heart the power of your anger? Or who stands in reverent awe of your wrath?
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
O teach us to count our days so our minds may learn wisdom.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
Return, O Lord; why so long? Relent on your servants.
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
Grant us your love to the full in the morning, that all our days we may shout for joy.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Make us glad for the days you have humbled us, for the evil years we have seen.
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Let your servants see you in action, show your majesty to their children.
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Let the grace of the Lord our God be upon us, uphold what our hands are striving to do.
