Псалми 90
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
A Prayer of Moses the man of God. Lord, thou hast been our dwelling place in all generations.
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Before the mountains were brought forth, or ever thou hadst formed the earth and the world, even from everlasting to everlasting, thou [art] God.
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Thou turnest man to destruction; and sayest, Return, ye children of men.
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
For a thousand years in thy sight [are but] as yesterday when it is past, and [as] a watch in the night.
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Thou carriest them away as with a flood; they are [as] a sleep: in the morning [they are] like grass [which] groweth up.
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
In the morning it flourisheth, and groweth up; in the evening it is cut down, and withereth.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
For we are consumed by thine anger, and by thy wrath are we troubled.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Thou hast set our iniquities before thee, our secret [sins] in the light of thy countenance.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
For all our days are passed away in thy wrath: we spend our years as a tale [that is told].
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
The days of our years [are] threescore years and ten; and if by reason of strength [they be] fourscore years, yet [is] their strength labour and sorrow; for it is soon cut off, and we fly away.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
Who knoweth the power of thine anger? even according to thy fear, [so is] thy wrath.
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
So teach [us] to number our days, that we may apply [our] hearts unto wisdom.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
Return, O LORD, how long? and let it repent thee concerning thy servants.
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
O satisfy us early with thy mercy; that we may rejoice and be glad all our days.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Make us glad according to the days [wherein] thou hast afflicted us, [and] the years [wherein] we have seen evil.
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Let thy work appear unto thy servants, and thy glory unto their children.
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
And let the beauty of the LORD our God be upon us: and establish thou the work of our hands upon us; yea, the work of our hands establish thou it.
