< Псалми 90 >
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
A Prayer of Moses the man of God. Lord, thou hast been our dwelling-place In all generations.
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Before the mountains were brought forth, Or ever thou hadst formed the earth and the world, Even from everlasting to everlasting, thou art God.
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Thou turnest man to destruction, And sayest, Return, ye children of men.
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
For a thousand years in thy sight Are but as yesterday when it is past, And as a watch in the night.
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Thou carriest them away as with a flood; they are as a sleep: In the morning they are like grass which groweth up.
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
In the morning it flourisheth, and groweth up; In the evening it is cut down, and withereth.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
For we are consumed in thine anger, And in thy wrath are we troubled.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Thou hast set our iniquities before thee, Our secret sins in the light of thy countenance.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
For all our days are passed away in thy wrath: We bring our years to an end as a sigh.
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
The days of our years are threescore years and ten, Or even by reason of strength fourscore years; Yet is their pride but labor and sorrow; For it is soon gone, and we fly away.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
Who knoweth the power of thine anger, And thy wrath according to the fear that is due unto thee?
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
So teach us to number our days, That we may get us a heart of wisdom.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
Return, O Jehovah; how long? And let it repent thee concerning thy servants.
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
Oh satisfy us in the morning with thy lovingkindness, That we may rejoice and be glad all our days.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Make us glad according to the days wherein thou hast afflicted us, And the years wherein we have seen evil.
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Let thy work appear unto thy servants, And thy glory upon their children.
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
And let the favor of the Lord our God be upon us; And establish thou the work of our hands upon us; Yea, the work of our hands establish thou it.