< Псалми 9 >
1 Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
Al Músico principal: sobre Muth-labben: Salmo de David. TE alabaré, oh Jehová, con todo mi corazón; contaré todas tus maravillas.
2 Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
Alegraréme y regocijaréme en ti: cantaré á tu nombre, oh Altísimo;
3 Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
Por haber sido mis enemigos vueltos atrás: caerán y perecerán delante de ti.
4 Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
Porque has hecho mi juicio y mi causa: sentástete en silla juzgando justicia.
5 Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
Reprendiste gentes, destruiste al malo, raíste el nombre de ellos para siempre jamás.
6 Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
Oh enemigo, acabados son para siempre los asolamientos; y las ciudades que derribaste, su memoria pereció con ellas.
7 Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
Mas Jehová permanecerá para siempre: dispuesto ha su trono para juicio.
8 Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
Y él juzgará el mundo con justicia; y juzgará los pueblos con rectitud.
9 Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
Y será Jehová refugio al pobre, refugio para el tiempo de angustia.
10 У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
Y en ti confiarán los que conocen tu nombre; por cuanto tú, oh Jehová, no desamparaste á los que te buscaron.
11 Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
Cantad á Jehová, que habita en Sión: noticiad en los pueblos sus obras.
12 Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
Porque demandando la sangre se acordó de ellos: no se olvidó del clamor de los pobres.
13 Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
Ten misericordia de mí, Jehová: mira mi aflicción [que padezco] de los que me aborrecen, tú que me levantas de las puertas de la muerte;
14 Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
Porque cuente yo todas tus alabanzas en las puertas de la hija de Sión, [y] me goce en tu salud.
15 Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
Hundiéronse las gentes en la fosa que hicieron; en la red que escondieron fué tomado su pie.
16 Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Jehová fué conocido [en] el juicio que hizo; en la obra de sus manos fué enlazado el malo. (Higaion, Selah)
17 Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol )
Los malos serán trasladados al infierno, todas las gentes que se olvidan de Dios. (Sheol )
18 Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
Porque no para siempre será olvidado el pobre; ni la esperanza de los pobres perecerá perpetuamente.
19 Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
Levántate, oh Jehová; no se fortalezca el hombre; sean juzgadas las gentes delante de ti.
20 Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
Pon, oh Jehová, temor en ellos: conozcan las gentes que son no más que hombres. (Selah)