< Псалми 89 >

1 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
Әзраһлиқ Етан язған «Масқил»: — Пәрвәрдигарниң өзгәрмәс муһәббитини әбәдий күйләймән, Ағзимда дәвирдин-дәвиргичә һәқиқәт-садақитиңни аян қилимән.
2 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
Чүнки мән: Өзгәрмәс муһәббәт мәңгүгә тиклинип маңиду, Сән һәқиқәт-садақитиңни әршиәлада мустәһкәмләватисән — дәп билдим;
3 "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
Сән дедиңки: — «Мән талливалғиним билән әһдә түзгәнмән; Қулум Давутқа қәсәм қилдим: —
4 Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
Сениң әвладиңни мәңгү давам қилдуримән, Тәхтиңни әвлаттин-әвлатқа қуруп чиқимән». (Селаһ)
5 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
Һәм асманларму Сениң мөҗизилириңни тәбрикләйду, и Пәрвәрдигар, Муқәддәсләрниң җамаитидә улар һәқиқәт-садақитиңни мәдһийиләйду;
6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
Чүнки асманларда Пәрвәрдигарниң тәңдиши барму? Қудрәт Егисиниң оғуллири арисида Пәрвәрдигарға охшайдиған ким бар?
7 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
Тәңриниң һәйвиси муқәддәсләрниң мәҗлисидикиләрни қаттиқ титритиду, Униң әтрапидикиләрниң һәммиси үчүн У қорқунучлуқтур.
8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
И Пәрвәрдигар, самавий қошунларниң Сәрдари болған Худа, Қудрәтлик Яһ, Саңа охшайдиған ким бар? Әтрапиңда һәқиқәт-садақитиң туруқлуқтур.
9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
Деңизниң мәғрурлуғи үстидин һөкүм сүрисән, Долқунлири өркәшлигәндә, сән уларни тиничландурисән;
10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
Раһабни өлгидәк янҗидиңсән, Күчлүк билигиң билән дүшмәнлириңни тирипирән қилип тарқитивәттиң.
11 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
Асманлар сениңки, йәрму Сениңкидур, Җаһан һәм униңға толған һәммини бәрпа қилдиң.
12 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
Шимал вә җәнупни, уларни яратқансән, Табор вә Һәрмон чоққилири намиңни яңритип күйләр.
13 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
Қудрәтлик биләк сениңкидур; Күчлүктур Сениң қолуң, оң қолуң һәм көтириклүктур.
14 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
Тәхтиңниң ули һәққанийлиқ һәм адаләттур, Муһәббәт һәм һәқиқәт-садақәт дайим дидариң алдида маңиду.
15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
Тәнтәнә садасини билгән хәлиқ бәхитликтур; Улар Сениң җамалиңниң нурида маңиду, и Пәрвәрдигар!
16 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
Улар намиңда күн бойи шат болар, Һәққанийлиғиңда улар көтирилди.
17 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
Чүнки уларниң күчиниң шан-шәриви өзүңдурсән, Сениң илтипатиң билән мүңгүзимиз көтирилиду.
18 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
Чүнки Пәрвәрдигар бизниң қалқинимиз, Исраилдики Муқәддәс Болғучи Шаһимиздур.
19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
Сән бурун Өз мөмин бәндәңгә ғайипанә аламәттә көрүнүп сөз қилип шуни дегән едиңсән: — «Мән бир әзимәт үстигә ярдимимни қондурдум, Әл арисидин мән талливалған бирисини көтәрдим;
20 Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
Қулум Давутни таптим, Муқәддәс мейим билән Мән уни мәсиһ қилип тиклидим.
21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
Қолум униңға яр болушқа бекитилгән, Билигим уни күчләндүриду.
22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
Дүшмән униңдин һеч алван-селиқ алмайду, Пәскәш адәм уни қистимайду;
23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
Бәлки Мән рәқиплирини униң алдида янҗиймән, Уни өч көргәнләрни йәр билән йәксан қилимән;
24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
Өз һәқиқәт-садақитим һәм меһир-муһәббитим униңға яр болар, Һәм Мениң намим билән униң мүңгүзи көтирилиду.
25 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
Мән униң қолини деңиз үстидә, Оң қолини дәриялар үстидә қойимән.
26 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
У Мени чақирип дәйдуки: — «Сән мениң Атам, мениң Тәңрим, Ниҗатлиғим болған қорам тешимдурсән!».
27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
Мән йәнә уни Мениң тунҗа оғлум дәп, Дуния падишалиридин әң жуқуриси қилимән.
28 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
Мениң муһәббитимни униң үчүн әбәдий қалдуримән, Мениң әһдәм униң билән мәһкәм туриду;
29 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
Мән униң нәслини әбәдийләштүримән, Униң тәхтини асманниң күнлиридәк давам қилдуримән.
30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
Мабада оғуллири Тәврат-қанунумдин чиқип, Һөкүмлирим бойичә жүрмисә,
31 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
Бәлгүлимилиримни бузса, Әмирлиримгә итаәт қилмиса,
32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
— У вақитта итаәтсизлигини таяқ билән, Гунайини яра-җараһәт билән җазалаймән.
33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
Лекин муһәббитимни униңдин үзүп қоймаймән, Һәқиқәт-садақитимгә хиянәт қилмаймән;
34 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
Мән түзгән әһдәмни әсла бузмаймән, Ләвлиримдин чиққанлирини һеч өзгәртмәймән.
35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
Мән бир қетим пак-муқәддәслигимгә қәсәм ичтим — Давутқа қәти ялған сөзлимәймән: —
36 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
«Униң әвлади әбәдий давамлишар; Униң тәхти көз алдимдики қуяш кәби турар;
37 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
У ай кәби мәңгүлүк мустәһкәмлинәр, Асмандики турғун гувачидәк мәзмут турар». (Селаһ)
38 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
Бирақ Сән буларни чәткә қеқип, тенип кәттиң; Сән мәсиһ қилған падишаға қаттиқ ғәзәпләндиң.
39 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
Қулуң билән түзгән әһдидин ваз кәчтиң, Униң таҗини йәргә ташлап дағ тәккүздуң.
40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
Униң барлиқ там-пасиллирини жиқитип, Қәлъәлирини харабиликкә айландурдуң.
41 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
Йолдин өтүватқанларниң һәммиси уни булимақта, У барлиқ хошнилири алдида рәсва болди.
42 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
Уни әзгәнләрниң оң қолини жуқури көтәрдиң, Пүткүл дүшмәнлирини хошал қилдиң.
43 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
Бәрһәқ, Сән униң қиличиниң бисини қайривәттиң, Җәңдә уни тик турғузмидиң.
44 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
Униң җулалиқини йоқитип, Униң тәхтини йәргә өрүвәттиңсән.
45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
Яшлиқ күнлирини Сән қисқарттиң, Уни хиҗаләткә чөмдүрдүң. (Селаһ)
46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
Қачанғичә, и Пәрвәрдигар? Өзүңни әбәдий йошуриверәмсән? Қәһриң от кәби мәңгү янарму?
47 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
Маңа нисбәтән, өмүрниң қис екәнлигини әстә тутқин! Немишқиму барлиқ инсан балилирини беһудиликкә яратқансән?
48 Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)
Қени, қайси адәм яшап өлүмни көрмәйдикән? У җенини тәһтисараниң чаңгилидин қутқузаламдикән? (Селаһ) (Sheol h7585)
49 Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
Сән һәқиқәт-садақитиңдә Давутқа қәсәм ичкән, Авалқи меһир-муһәббәтләр қәйәрдә қалди, я Рәббим?
50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
Қуллириң учраватқан мәсқириләрни яд әткәйсән, и Рәб — Мән ичимдә пүткүл күчлүк әлләрниң мазақлирини көтирип жүримән —
51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
Дүшмәнлириңниң Өзүң мәсиһ қилғанниң қәдәмлирини қанчилик мәсқирилигинини, И Пәрвәрдигар, яд әткәйсән!
52 Благословен Господ увек! Амин, амин.
Пәрвәрдигарға мәңгүгә тәшәккүр-мәдһийә қайтурулсун! Амин! Амин!

< Псалми 89 >