Псалми 89
1 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
Eine Betrachtung Etans, des Esrahiters. Jahwes Gnaden will ich ewig besingen, / Für und für deine Treue verkünden.
2 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
Denn ich sage: Der Gnadenbau währet für immer, / Am Himmel befestigst du deine Treu.
3 "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
"Ich schloß einen Bund mit meinem Erwählten, / Hab meinem Knechte David geschworen:
4 Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
Auf ewig laß ich deinen Samen bestehn, / Deinen Thron will ich baun für alle Geschlechter." (Sela)
5 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
Da priesen die Himmel, o Jahwe, dein Wunder, / Deine Treu in der Heilgen Versammlung.
6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
Denn wer in den Wolken ist Jahwe ähnlich, / Wer gleicht ihm unter den Gottessöhnen?
7 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
Man fürchtet Gott sehr in der Heiligen Rat; / Es scheuen ihn alle, die um ihn sind.
8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
Jahwe, der Heerscharen Gott, wer ist wie du? / Jah, du bist stark, / Und deine Treue ist um dich her.
9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
Du bändigst des Meeres Stolz; / Wenn sich seine Wogen türmen — du stillest sie.
10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
Du hast ja Rahab zermalmt wie einen Durchbohrten, / Mit deinem starken Arm hast du deine Feinde zerstreut.
11 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
Dein ist der Himmel, dein auch die Erde; / Die Welt und was sie füllet — du hast sie gegründet.
12 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
Norden und Süden — du hast sie geschaffen. / Tabor und Hermon jauchzen ob deines Namens.
13 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
Dein ist ein Arm mit Heldenkraft. / Mächtig ist deine Hand, deine Rechte erhaben.
14 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
Gerechtigkeit und Recht sind deines Thrones Stützen, / Gnade und Treue gehn vor dir her.
15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
Heil dem Volke, das Jubel kennt, / Das im Licht deines Angesichts wandelt, o Jahwe!
16 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
Ob deines Namens werden sie allzeit jubeln, / Und durch deine Treue stehen sie aufrecht da.
17 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
Denn du gibst die Kraft, die sie schmückt, / Durch deine Huld machst du uns mächtig.
18 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
Denn von Jahwe kommt unser Schutz, / Und der Heilige Israels schirmt unsern König.
19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
Damals hast du im Gesicht gesprochen zu deinen Vertrauten: / Ich habe einem Helden Beistand geliehn, / Einen Jüngling erhöht aus dem Volk.
20 Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
Meinen Knecht David hab ich gefunden, / Mit meinem heilgen Öl ihn gesalbt.
21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
Meine Hand soll ihn stützen, / Auch mein Arm ihn stärken.
22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
Kein Feind darf ihn unversehns überfallen, / Kein Frevler ihn drücken.
23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
Seine Dränger will ich vor ihm zerschmettern, / Und, die ihn hassen, schlagen.
24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
Ihn aber soll meine Treue und Gnade begleiten, / Und durch meinen Namen wird groß seine Macht.
25 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
Seine Hand will ich legen aufs Meer / Und auf die Ströme seine Rechte.
26 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
Er wird zu mir sprechen: 'Mein Vater bist du, / Mein Gott und der Hort, der mir hilft.'
27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
Und ich will ihn machen zum Erstgebornen, / Zum höchsten der Könige auf Erden.
28 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
Auf ewig will ich ihm meine Huld bewahren, / Und es bleibt mein Bund ihm getreu.
29 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
Seine Nachkommen will ich für immer erhalten, / Seinen Thron, solange der Himmel währt.
30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
Verlassen seine Söhne mein Gesetz, / Und wandeln sie nicht nach meinen Rechten,
31 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
Entweihen sie meine Satzungen, / Und halten sie meine Gebote nicht:
32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
So straf ich zwar mit dem Stab ihre Vergehn / Und ihre Verschuldung mit Schlägen;
33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
Meine Huld aber werd ich ihm nicht entziehn / Und meine Treue nicht brechen.
34 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
Ich will meinen Bund nicht entweihn / Und meiner Lippen Versprechen nicht ändern.
35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
Eins hab ich geschworen bei meiner Heiligkeit: / David werd ich wahrlich nicht lügen.
36 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
Seine Nachkommen sollen ewig bleiben, / Sein Thron vor mir stehn so lang wie die Sonne,
37 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
Wie der Mond, der für immer bleibt / Als ein dauernder Zeuge in dem Gewölk." (Sela)
38 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
Und dennoch hast du verschmäht und verworfen! / Du hast über deinen Gesalbten gezürnt,
39 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
Hast aufgehoben den Bund mit deinem Knecht, / Seine Krone entweiht und zu Boden geworfen.
40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
Du hast all seine Mauern zerrissen, / Seine Festen in Trümmer gelegt.
41 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
Alle, die des Weges zogen, haben ihn geplündert, / Er ist seinen Nachbarn zum Hohn geworden.
42 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
Seiner Dränger Macht hast du erhöht, / Hast all seine Feinde mit Freude erfüllt.
43 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
Auch hast du zurückgedrängt sein scharfes Schwert / Und ihm im Kriege nicht Sieg verliehn.
44 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
Du hast seinen Glanz zerstört / Und seinen Thron zu Boden gestürzt.
45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
Du hast die Zeit seiner Jugend verkürzt, / Ihn mit Schande bedeckt. (Sela)
46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
Wie lange, Jahwe, willst du dich verbergen? Etwa für immer? / Soll denn dein Grimm wie Feuer brennen?
47 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
Gedenke, wie kurz mein Leben ist, / Wie vergänglich du schufst alle Menschenkinder!
Wer bliebe am Leben und stürbe nicht, / Wer könnte entrinnen des Todes Macht? (Sela) (Sheol h7585)
49 Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
Wo sind, Adonái, deine frühern Gnaden, / Die du David geschworen in deiner Treu?
50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
Gedenk, Adonái, deiner Knechte Schmach! / Gedenke, daß ich in meinem Busen / Trage die vielen Völker alle!
51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
Gedenke, Jahwe, wie deine Feinde gelästert haben, / Wie sie gelästert / Deines Gesalbten Fersen!
52 Благословен Господ увек! Амин, амин.
Gepriesen sei Jahwe in Ewigkeit! / Amen. Amen.
