< Псалми 89 >

1 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
Maschil of Ethan the Ezrahite. I will sing of the mercies of the LORD for ever: with my mouth will I make known thy faithfulness to all generations.
2 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
For I have said, Mercy shall be built up for ever: thy faithfulness shalt thou establish in the very heavens.
3 "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
I have made a covenant with my chosen, I have sworn unto David my servant,
4 Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
Thy seed will I establish for ever, and build up thy throne to all generations. (Selah)
5 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
And the heavens shall praise thy wonders, O LORD: thy faithfulness also in the congregation of the saints.
6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
For who in the heaven can be compared unto the LORD? [who] among the sons of the mighty can be likened unto the LORD?
7 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
God is greatly to be feared in the assembly of the saints, and to be had in reverence of all [them that are] about him.
8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
O LORD God of hosts, who [is] a strong LORD like unto thee? or to thy faithfulness round about thee?
9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
Thou rulest the raging of the sea: when the waves thereof arise, thou stillest them.
10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
Thou hast broken Rahab in pieces, as one that is slain; thou hast scattered thine enemies with thy strong arm.
11 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
The heavens [are] thine, the earth also [is] thine: [as for] the world and the fulness thereof, thou hast founded them.
12 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
The north and the south thou hast created them: Tabor and Hermon shall rejoice in thy name.
13 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
Thou hast a mighty arm: strong is thy hand, [and] high is thy right hand.
14 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
Justice and judgment [are] the habitation of thy throne: mercy and truth shall go before thy face.
15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
Blessed [is] the people that know the joyful sound: they shall walk, O LORD, in the light of thy countenance.
16 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
In thy name shall they rejoice all the day: and in thy righteousness shall they be exalted.
17 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
For thou [art] the glory of their strength: and in thy favour our horn shall be exalted.
18 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
For the LORD [is] our defence; and the Holy One of Israel [is] our king.
19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
Then thou spakest in vision to thy holy one, and saidst, I have laid help upon [one that is] mighty; I have exalted [one] chosen out of the people.
20 Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
I have found David my servant; with my holy oil have I anointed him:
21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
With whom my hand shall be established: mine arm also shall strengthen him.
22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
The enemy shall not exact upon him; nor the son of wickedness afflict him.
23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
And I will beat down his foes before his face, and plague them that hate him.
24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
But my faithfulness and my mercy [shall be] with him: and in my name shall his horn be exalted.
25 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
I will set his hand also in the sea, and his right hand in the rivers.
26 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
He shall cry unto me, Thou [art] my father, my God, and the rock of my salvation.
27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
Also I will make him [my] firstborn, higher than the kings of the earth.
28 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
My mercy will I keep for him for evermore, and my covenant shall stand fast with him.
29 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
His seed also will I make [to endure] for ever, and his throne as the days of heaven.
30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
If his children forsake my law, and walk not in my judgments;
31 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
If they break my statutes, and keep not my commandments;
32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
Then will I visit their transgression with the rod, and their iniquity with stripes.
33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
Nevertheless my lovingkindness will I not utterly take from him, nor suffer my faithfulness to fail.
34 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
My covenant will I not break, nor alter the thing that is gone out of my lips.
35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
Once have I sworn by my holiness that I will not lie unto David.
36 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
His seed shall endure for ever, and his throne as the sun before me.
37 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
It shall be established for ever as the moon, and [as] a faithful witness in heaven. (Selah)
38 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
But thou hast cast off and abhorred, thou hast been wroth with thine anointed.
39 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
Thou hast made void the covenant of thy servant: thou hast profaned his crown [by casting it] to the ground.
40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
Thou hast broken down all his hedges; thou hast brought his strong holds to ruin.
41 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
All that pass by the way spoil him: he is a reproach to his neighbours.
42 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
Thou hast set up the right hand of his adversaries; thou hast made all his enemies to rejoice.
43 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
Thou hast also turned the edge of his sword, and hast not made him to stand in the battle.
44 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
Thou hast made his glory to cease, and cast his throne down to the ground.
45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
The days of his youth hast thou shortened: thou hast covered him with shame. (Selah)
46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
How long, LORD? wilt thou hide thyself for ever? shall thy wrath burn like fire?
47 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
Remember how short my time is: wherefore hast thou made all men in vain?
48 Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)
What man [is he that] liveth, and shall not see death? shall he deliver his soul from the hand of the grave? (Selah) (Sheol h7585)
49 Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
Lord, where [are] thy former lovingkindnesses, [which] thou swarest unto David in thy truth?
50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
Remember, Lord, the reproach of thy servants; [how] I do bear in my bosom [the reproach of] all the mighty people;
51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
Wherewith thine enemies have reproached, O LORD; wherewith they have reproached the footsteps of thine anointed.
52 Благословен Господ увек! Амин, амин.
Blessed [be] the LORD for evermore. Amen, and Amen.

< Псалми 89 >