Псалми 89
1 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
Een leerdicht van Etan, den Ezrachiet. Uw genade, o Jahweh, wil ik eeuwig bezingen, Uw trouw verkonden van geslacht tot geslacht!
2 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
Want Gij hebt gesproken: Mijn genade duurt eeuwig, Mijn trouw staat als de hemel onwankelbaar vast.
3 "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
Ik heb een verbond met mijn uitverkorene gesloten, Een eed gezworen aan David, mijn dienaar:
4 Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
Voor eeuwig zal Ik uw nazaat behouden, Uw troon doen staan van geslacht tot geslacht!
5 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
De hemelen loven uw wondermacht, Jahweh, En uw trouw in de gemeenschap der heiligen;
6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
Want wie in de wolken kan zich meten met Jahweh, Wie van Gods zonen is aan Jahweh gelijk?
7 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
Geweldig is God in de gemeenschap der heiligen, Machtig, ontzaglijk boven allen om Hem heen!
8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
God der heirscharen, Jahweh, wie komt U nabij; Uw almacht en trouw omringen U, Jahweh!
9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
Gij beheerst de onstuimige zee, En bedaart de bruisende golven;
10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
Gij hebt Ráhab weggetrapt als een kreng, Uw vijanden uiteen gejaagd door uw machtige arm.
11 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
Van U is de hemel, van U is de aarde; Gij hebt de wereld gegrond met wat ze bevat.
12 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
Het Noorden en Zuiden, Gij hebt ze geschapen; Tabor en Hermon prijzen uw Naam!
13 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
Aan U de arm met heldenkracht; Uw hand is sterk, uw rechter verheven.
14 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
Recht en gerechtigheid dragen uw troon, Genade en trouw gaan voor uw aangezicht uit!
15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
Gelukkig het volk, dat nog jubelen kan, En wandelen in het licht van uw aanschijn, o Jahweh;
16 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
Dat zich altijd verheugt in uw Naam, En in uw gerechtigheid roemt.
17 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
Want Gij zijt onze heerlijke schutse, Door uw goedheid heft onze hoorn zich omhoog:
18 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
Want Jahweh is ons tot schild, Israëls Heilige tot Koning!
19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
Eens hebt Gij in visioenen gesproken, En tot uw getrouwe gezegd: Ik heb een dapperen strijder gekroond, Hoog verheven een jongeman uit het volk.
20 Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
Ik heb David, mijn dienaar, gevonden, Hem met mijn heilige olie gezalfd;
21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
Mijn hand houdt hem vast, En mijn arm zal hem stutten!
22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
Geen vijand zal hem bespringen, Geen booswicht benauwen;
23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
Ik leg zijn vijanden voor hem neer, En sla zijn haters tegen de grond.
24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
Mijn trouw en genade zullen hem steeds vergezellen, Door mijn Naam zal zijn hoorn zich verheffen;
25 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
Ik leg zijn hand op de zee, Zijn rechter op de rivieren.
26 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
Hij mag tot Mij roepen: Mijn Vader zijt Gij, Mijn God en de Rots van mijn heil;
27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
En Ik zal hem tot eerstgeborene verheffen, Hoog boven de koningen der aarde.
28 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
Eeuwig zal Ik hem mijn genade behouden, Onverbreekbaar zal mijn verbond met hem zijn:
29 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
Ik zal zijn geslacht laten duren voor eeuwig, Zijn troon als de dagen des hemels!
30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
En mochten zijn zonen mijn wet verzaken, En niet wandelen naar mijn geboden,
31 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
Mijn voorschriften schenden, Mijn bevel overtreden:
32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
Dan zal Ik wel met de roede hun misdaad bestraffen, En met slagen hun schuld,
33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
Maar hèm zal Ik mijn gunst niet onthouden, En mijn trouw niet verloochenen.
34 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
Mijn verbond zal Ik nimmer verbreken, Nooit veranderen wat Ik eens heb gezegd;
35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
Bij mijn heiligheid heb Ik het eens en voor altijd gezworen, En nooit breek Ik David mijn woord!
36 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
Zijn geslacht zal eeuwig bestaan, En zijn troon als de zon voor mijn aanschijn;
37 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
Als de maan, die stand houdt voor eeuwig, En trouw in de wolken blijft staan.
38 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
En nu hebt Gij toch uw Gezalfde versmaad en verstoten, Tegen hem uw gramschap ontstoken;
39 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
Het verbond met uw dienaar verbroken, Zijn kroon vertrapt op de grond.
40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
Al zijn wallen hebt Gij geslecht, Zijn vestingen in puin gelegd;
41 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
Iedereen plundert hem, die er voorbij gaat, En zijn buren spotten met hem.
42 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
Gij hebt de rechterhand van zijn verdrukkers verhoogd, En al zijn vijanden van blijdschap doen juichen,
43 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
Doen wijken de kling van zijn zwaard, Hem geen stand doen houden in de strijd.
44 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
Gij hebt hem van zijn glorie beroofd, Zijn troon ter aarde geworpen;
45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
De dagen verkort van zijn jeugdige kracht, En hem met schande bedekt.
46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
Hoe lang nog, Jahweh, zult Gij U maar altijd verbergen, En zal uw gramschap laaien als vuur?
47 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
Bedenk toch, wat het leven is, Hoe vergankelijk Gij den mens hebt gemaakt.
Waar leeft de man, die de dood niet zal zien, Zijn leven kan redden uit de klauw van het graf? (Sheol h7585)
49 Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
Heer, waar zijn dan uw vroegere gunsten gebleven, Die Gij David bij uw trouw hadt bezworen?
50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
Ach Heer, gedenk toch de smaad van uw dienaar, De hoon der volken, die ik in mijn boezem verkrop,
51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
Waarmee uw vijanden schimpen, o Jahweh, En uw Gezalfde tergen bij iedere stap!
52 Благословен Господ увек! Амин, амин.
Gezegend zij Jahweh in eeuwigheid; Amen, Amen!
