Псалми 89
1 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
En Undervisning; af Ethan, Esrahiteren. Jeg vil synge om Herrens Naadegerninger evindelig, jeg vil kundgøre din Sandhed med min Mund fra Slægt til Slægt.
2 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
Thi jeg har sagt: Din Naade skal bygges op evindelig, i Himlene skal du grundfæste din Sandhed:
3 "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
„Jeg har gjort en Pagt med min udvalgte, jeg har tilsvoret David, min Tjener:
4 Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
Evindelig vil jeg stadfæste din Sæd, og jeg har bygget din Trone fra Slægt til Slægt.‟ (Sela)
5 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
Og Himlene, Herre! skulle prise din underfulde Gerning og din Sandhed i de helliges Menighed.
6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
Thi hvem i Skyen kan maale sig med Herren? hvo er Herren lig iblandt Gudernes Børn?
7 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
en Gud saare frygtelig i de helliges hemmelige Raad og forfærdelig over alle, som ere trindt omkring ham!
8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
Herre, Gud Zebaoth! hvo er som du stormægtig, o Herre? og din Sandhed er trindt omkring dig.
9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
Du hersker over det hovmodige Hav; naar dets Bølger rejse sig, da bringer du dem til at lægge sig.
10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
Du knuste Rahab, saa den blev som den ihjelslagne, du bortspredte dine Fjender med din stærke Arm.
11 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
Dig tilhøre Himlene, dig tilhører ogsaa Jorden, du har grundfæstet Jorderige og, hvad deri er.
12 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
Du skabte Norden og Sønden, Thabor og Hermon fryde sig i dit Navn.
13 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
Du har en Arm med Styrke, din Haand er stærk, din højre Haand er ophøjet.
14 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
Retfærdighed og Dom ere din Trones Befæstning, Miskundhed og Sandhed gaa frem for dit Ansigt.
15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
Saligt er det Folk, som kender Frydesangen; Herre! i dit Ansigts Lys vandre de.
16 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
I dit Navn skulle de fryde sig den ganske Dag, og i din Retfærdighed ophøjes de.
17 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
Thi du er deres Styrkes Pris, og i din Velbehagelighed ophøjer du vort Horn.
18 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
Thi Herren er vort Skjold og den Hellige i Israel vor Konge.
19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
Da talte du til din Hellige i et Syn og sagde: Jeg har beredet Hjælp ved en Kæmpe, jeg har ophøjet en udvalgt ud af Folket.
20 Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
Jeg har fundet David, min Tjener, jeg har salvet ham med min hellige Olie.
21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
Ved ham skal min Haand holde fast, og min Arm skal styrke ham.
22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
Fjenden skal ikke plage ham, og en uretfærdig Mand skal ikke trænge ham.
23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
Men jeg vil sønderknuse hans Modstandere for hans Ansigt og slaa dem, som hade ham.
24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
Men min Sandhed og min Miskundhed skulle være med ham, i mit Navn skal hans Horn ophøjes.
25 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
Og jeg vil udstrække hans Haand til Havet og hans højre Haand til Floderne.
26 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
Han skal paakalde mig og sige: Du er min Fader, min Gud og min Frelses Klippe.
27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
Og jeg vil gøre ham til den førstefødte, til den højeste over Kongerne paa Jorden.
28 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
Jeg vil bevare ham min Miskundhed evindelig, og min Pagt skal holdes ham trolig.
29 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
Og jeg vil lade hans Sæd bestaa evindelig, og hans Trone, saa længe Himmelens Dage vare.
30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
Dersom hans Børn forlade min Lov, og de ikke vandre i mine Befalinger,
31 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
dersom de vanhellige mine Skikke og ikke holde mine Bud:
32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
Da vil jeg hjemsøge deres Overtrædelse med Riset og deres Misgerning med Plager.
33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
Men min Miskundhed vil jeg ikke tage fra ham og ikke svige min Sandhed.
34 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
Jeg vil ikke vanhellige min Pagt og ikke forandre det, som er gaaet over mine Læber.
35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
Eet har jeg svoret ved min Hellighed, jeg vil ikke lyve for David:
36 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
Hans Sæd skal blive evindelig, og hans Trone som Solen for mig;
37 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
den skal befæstes som Maanen evindelig; og Vidnet i Skyen er trofast. (Sela)
38 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
Men nu har du forkastet og foragtet ham, du er fortørnet paa din Salvede.
39 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
Du har tilintetgjort Pagten med din Tjener, du har vanhelliget hans Krone ned i Støvet.
40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
Du har nedrevet alle hans Mure, du har bragt Ødelæggelse over hans Befæstninger.
41 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
Alle, som gik forbi paa Vejen, have plyndret ham, han er bleven til Spot for sine Naboer.
42 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
Du har ophøjet hans Modstanderes højre Haand, du har glædet alle hans Fjender.
43 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
Ja, du lader hans skarpe Sværd vige tilbage og har ikke ladet ham bestaa i Krigen.
44 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
Du har ladet hans Glans høre op og kastet hans Trone til Jorden.
45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
Du har forkastet hans Ungdoms Dage, du har skjult ham med Haan. (Sela)
46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
Hvor længe, Herre! vil du skjule dig evindelig? hvor længe skal din Harme brænde som Ild?
47 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
Kom i Hu, hvad en Levetid er, til hvilken Forfængelighed du har skabt alle Menneskens Børn?
Hvo er den Mand, som lever og ikke skal se Døden? som kan fri sin Sjæl fra Dødsrigets Vold? (Sela) (Sheol h7585)
49 Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
Herre! hvor ere dine forrige Naadegerninger, som du tilsvor David i din Sandhed?
50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
Herre! kom dine Tjeneres Forsmædelse i Hu, som jeg bærer i min Barm, den fra alle de mange Folkefærd,
51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
med hvilken dine Fjender have bespottet, Herre! med hvilken de have bespottet din Salvedes Fodspor.
52 Благословен Господ увек! Амин, амин.
Lovet være Herren evindelig! Amen, ja, amen.
