Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
Canción: Salmo para los hijos de Coré: al Músico principal: para cantar sobre Mahalath: Masquil de Hemán Ezrahita. OH Jehová, Dios de mi salud, día y noche clamo delante de ti.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Entre mi oración en tu presencia: inclina tu oído á mi clamor.
Porque mi alma está harta de males, y mi vida cercana al sepulcro. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
Soy contado con los que descienden al hoyo, soy como hombre sin fuerza:
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Libre entre los muertos, como los matados que yacen en el sepulcro, que no te acuerdas más de ellos, y que son cortados de tu mano.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Hasme puesto en el hoyo profundo, en tinieblas, en honduras.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Sobre mí se ha acostado tu ira, y me has afligido con todas tus ondas. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Has alejado de mí mis conocidos: hasme puesto por abominación á ellos: encerrado estoy, y no puedo salir.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Mis ojos enfermaron á causa de mi aflicción: hete llamado, oh Jehová, cada día; he extendido á ti mis manos.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
¿Harás tú milagro á los muertos? ¿levantaránse los muertos para alabarte? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
¿Será contada en el sepulcro tu misericordia, ó tu verdad en la perdición?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
¿Será conocida en las tinieblas tu maravilla, ni tu justicia en la tierra del olvido?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
Mas yo á ti he clamado, oh Jehová; y de mañana mi oración te previno.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
¿Por qué, oh Jehová, desechas mi alma? ¿por qué escondes de mí tu rostro?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
Yo soy afligido y menesteroso: desde la mocedad he llevado tus terrores, he estado medroso.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Sobre mí han pasado tus iras; tus espantos me han cortado.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Hanme rodeado como aguas de continuo; hanme cercado á una.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Has alejado de mí el amigo y el compañero; y mis conocidos [se esconden] en la tiniebla.
