Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
Oh Gospod Bog, rešitev moje duše, pred teboj sem klical dan in noč.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Naj moja molitev pride predte, svoje uho nagni k mojemu klicu,
kajti moja duša je polna stisk in moje življenje se bliža grobu. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
Prištet sem s tistimi, ki gredo dol v jamo. Sem kakor človek, ki nima moči.
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Svoboden med mrtvimi, kakor umorjeni, ki ležijo v grobu, ki se jih ne spominjaš več in so iztrebljeni iz tvoje roke.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Položil si me v najglobljo jamo, v temo, v globine.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Tvoj bes trdno leži na meni in prizadel si me z vsemi svojimi valovi. (Sela)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Mojega znanca si postavil daleč od mene, njim si me naredil [za] ogabnost; zaprt sem in ne morem priti ven.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Moje oko žaluje zaradi stiske; Gospod, vsak dan sem klical k tebi, svoje roke sem iztegoval k tebi.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Hočeš mrtvim pokazati čudeže? Mar bodo mrtvi vstali in te hvalili? (Sela)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Bo tvoja ljubeča skrbnost oznanjena v grobu? Ali tvoja zvestoba v propadu?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Bodo tvoji čudeži spoznani v temi? In tvoja pravičnost v deželi pozabljivosti?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
Toda jaz sem klical k tebi, oh Gospod in zjutraj te bo moja molitev prestregla.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Gospod, zakaj zavračaš mojo dušo? Zakaj skrivaš svoj obraz pred menoj?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
Prizadet sem in od svoje mladosti pripravljen umreti; medtem ko trpim tvoje strahote, sem raztresen.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Tvoj kruti bes gre prek mene, tvoje strahote so me uničile.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Vsak dan so prišli okoli mene kakor voda, skupaj so me obkrožali.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Ljubega in prijatelja si postavil daleč od mene in mojega znanca v temo.
