Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
Ry Iehovà, Andrianañaharem- pandrombahañe ahiko, itoreovako handro an-kaleñe añatrefa’o,
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Ehe te hiatrek’ azo ty halaliko; atokilaño mb’amy fikaihakoy ty ravembia’o;
Fa losotse ty hasosoram-piaiko, vaho manòto-kibory ty haveloko. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
Volilieñe amo migodoñe mb’an-davak’ ao iraho; hoe ondaty nipitso-pañimba.
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Mihoriñe amo vilasio iraho, manahake o vinono mitsalalampatse an-kiborio, o tsy tiahi’o kañeo, o naito am-pità’oo.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Navotra’o ami’ty loho herakerak’ ao an-toe’e mimoromoroñe an-dalek’ ao.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Napok’ amako o fifombo’oo, naho naniloke ahy o kinera’oo. Selà
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Fa naveve’o lavitse ahy o rañekoo, nampirihie’o ahiko. migoboñe atoan-draho tsy mahafiakatse;
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Mitike amy hasotriakoy o masokoo. fa nikanjieko boak’andro, ry Iehovà; fa namelarako tañañe.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Hanoa’o raha tsitantane hao o loloo? Hitroatse hañandriañ’ Azo hao o angatseo? Selà
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Ho talilieñe an-donak’ ao hao ty fiferenaiña’o? an-tsikeokeok’ ao hao ty figahiña’o?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Hampahafohineñe am-pimoromoroñañe ao hao o halatsà’oo, naho an-tanem-pandikofañe ao hao ty havañona’o?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
Aa naho izaho, ihe ry Iehovà ty itoreovako; mifanalaka ama’o boak’andro o halalikoo.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Ry Iehovà akore te farie’o ty fiaiko? Ino ty añetaha’o laharañ’ amako?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
Nalovilovy ho nikenkan-draho ampara’ ty nahajalahy ahiko, fa nivavèko ty hetraketra’o, vaho voretra.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Fa nandipotse ahy ty fifombo’o miforoforo; vaho fa nañito ahy ty firevendreveñañe ama’o.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Niropak’ amako lomoñandro hoe rano, le nanaron-kohok’ ahy.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Toe nampihankàñe’o amako ty mpikoko naho rañetse; atehenako ty hamoromoroñañe.
