< Псалми 88 >
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
Éternel, Dieu de ma délivrance, je crie jour et nuit devant toi.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Que ma prière parvienne en ta présence; incline ton oreille à mon cri.
3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol )
Car mon âme est rassasiée de maux, et ma vie touche au séjour des morts. (Sheol )
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
Je suis compté parmi ceux qui descendent dans la fosse; je suis comme un homme sans vigueur,
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Gisant parmi les morts, tel que les blessés à mort, qui sont couchés dans le tombeau, dont tu ne te souviens plus, et qui sont séparés de ta main.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Tu m'as mis dans la fosse la plus basse, dans les lieux ténébreux, dans les abîmes.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Ta colère pèse sur moi, et tu m'accables de tous tes flots. (Sélah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Tu as éloigné de moi ceux que je connais; tu m'as rendu pour eux un objet d'horreur; je suis enfermé et je ne puis sortir.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Mon œil se consume par l'affliction; je t'invoque, ô Éternel, tous les jours; j'étends mes mains vers toi.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Feras-tu quelque merveille pour les morts? Ou les trépassés se lèveront-ils pour te louer? (Sélah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Annoncera-t-on ta bonté dans le tombeau, et ta fidélité dans l'abîme?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Connaîtra-t-on tes merveilles dans les ténèbres, et ta justice dans la terre d'oubli?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
Et moi, Éternel, je crie à toi; ma prière te prévient dès le matin.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Éternel, pourquoi rejettes-tu mon âme, et me caches-tu ta face?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
Je suis affligé et comme expirant dès ma jeunesse; je suis chargé de tes terreurs, je suis éperdu.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Tes fureurs ont passé sur moi; tes épouvantes me tuent.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Elles m'environnent comme des eaux chaque jour; elles m'enveloppent toutes à la fois.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Tu as éloigné de moi amis et compagnons; ceux que je connais, ce sont les ténèbres.