Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
A Song. A Psalm by the sons of Korah. For the Chief Musician. To the tune of “The Suffering of Affliction.” A contemplation by Heman, the Ezrahite. LORD, the God of my salvation, I have cried day and night before you.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Let my prayer enter into your presence. Turn your ear to my cry.
For my soul is full of troubles. My life draws near to Sheol. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am counted among those who go down into the pit. I am like a man who has no help,
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
set apart among the dead, like the slain who lie in the grave, whom you remember no more. They are cut off from your hand.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
You have laid me in the lowest pit, in the darkest depths.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Your wrath lies heavily on me. You have afflicted me with all your waves. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
You have taken my friends from me. You have made me an abomination to them. I am confined, and I can’t escape.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
My eyes are dim from grief. I have called on you daily, LORD. I have spread out my hands to you.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Do you show wonders to the dead? Do the departed spirits rise up and praise you? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Is your loving kindness declared in the grave? Or your faithfulness in Destruction?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Are your wonders made known in the dark? Or your righteousness in the land of forgetfulness?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
But to you, LORD, I have cried. In the morning, my prayer comes before you.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
LORD, why do you reject my soul? Why do you hide your face from me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
I am afflicted and ready to die from my youth up. While I suffer your terrors, I am distracted.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Your fierce wrath has gone over me. Your terrors have cut me off.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
They came around me like water all day long. They completely engulfed me.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
You have put lover and friend far from me, and my friends into darkness.
