Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
A Song, a psalm of the Korahites. To the leader: according to Mahalath Leannoth. A Maskil of Heman the Ezrahite. O Lord my God, I cry for help in the day-time, in the night my cry is before you;
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
let my prayer come into your presence, incline your ear to my cry.
For I am sated with sorrow, my life draws near to Sheol. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am counted with those who go down to the pit; without strength am I.
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
My home is among the dead, like the slain that lie in the grave, whom you remember no more cut off as they are from your hand.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
In the deepest pit you have put me, in shadows deep and dark.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Your wrath lies heavy upon me, waves of your anger roll over me. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
You have put my friends far from me, you have made them shun me. I am shut in, and cannot escape,
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
my eyes are wasted with sorrow. I call on you, Lord, every day, spreading my hands out to you.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
For the dead can you work wonders? Can the shades rise again to praise you? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Can your kindness be told in the grave, your faithfulness in the tomb?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Can your wonders be known in the darkness, or your help in the land of forgetfulness?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
I cry for help to you, in the morning my prayer comes before you.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Why, O Lord, do you spurn me, and hide your face from me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
From my youth I am wretched and dying, I am numbed by the terrors I bear.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
The fires of your wrath have passed over me, your terrors destroy me,
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
surging around me forever, hemming me in altogether.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Those who love me you put far from me; the dark is my only friend.
