Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
“A psalm of the sons of Korah. For the leader of the music. Upon wind instruments. A psalm of Heman, the Ezrahite.” O LORD, God of my salvation! To thee do I cry by day, And by night is my prayer before thee!
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Let my supplication come before thee; Incline thine ear to my cry!
For my soul is full of misery, And my life draweth near to the underworld. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am counted with those who are going down to the pit; I am like one who hath no strength.
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
I am left to myself among the dead, Like the slain who lie in the grave, Whom thou no more rememberest, And who are cut off from thy [[protecting]] hand.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Thou hast placed me in a deep pit, In a dark and deep abyss.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Thy wrath presseth hard upon me, And thou afflictest me with all thy waves! (Pause)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Thou hast put mine acquaintances far from me, Yea, thou hast made me their abhorrence: I am shut up, and cannot go forth.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Mine eyes languish by reason of my affliction. I call upon thee daily, O LORD! To thee do I stretch out my hands!
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Canst thou show wonders to the dead? Shall the dead arise, and praise thee? (Pause)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Shall thy goodness be declared in the grave, Or thy faithfulness in the place of corruption?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Shall thy wonders be known in the dark, And thy justice in the land of forgetfulness?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
To thee do I cry, O LORD! In the morning doth my cry come before thee.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Why, O LORD! dost thou cast me off? Why hidest thou thy face from me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
I have been afflicted and languishing from my youth; I suffer thy terrors, and am distracted.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Thy fierce wrath overwhelmeth me; Thy terrors utterly destroy me.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
They surround me daily like water; They compass me about together.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Lover and friend hast thou put far from me; My acquaintances are withdrawn from my sight.
