Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
O lord God of my salvation, I have cried day and night before you:
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Let my prayer come before you: incline your ear unto my cry;
For my soul is full of troubles: and my life draws nigh unto the grave. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am counted with them that go down into the pit: I am as a man that has no strength:
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Free among the dead, like the slain that lie in the grave, whom you remember no more: and they are cut off from your hand.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
You have laid me in the low pit, in darkness, in the deeps.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Your wrath lies hard upon me, and you have afflicted me with all your waves. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
You have put away mine acquaintance far from me; you have made me an abomination unto them: I am shut up, and I cannot come forth.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Mine eye mourns by reason of affliction: LORD, I have called daily upon you, I have stretched out my hands unto you.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Will you show wonders to the dead? shall the dead arise and praise you? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Shall your loving kindness be declared in the grave? or your faithfulness in destruction?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Shall your wonders be known in the dark? and your righteousness in the land of forgetfulness?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
But unto you have I cried, O LORD; and in the morning shall my prayer prevent you.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
LORD, why cast you off my soul? why hide you your face from me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
I am afflicted and ready to die from my youth up: while I suffer your terrors I am distracted.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Your fierce wrath goes over me; your terrors have cut me off.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
They came round about me daily like water; they compassed me about together.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Lover and friend have you put far from me, and mine acquaintance into darkness.
