Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
O Yhwh God of my salvation, I have cried day and night before thee:
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Let my prayer come before thee: incline thine ear unto my cry;
For my soul is full of troubles: and my life draweth nigh unto the grave. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am counted with them that go down into the pit: I am as a man that hath no strength:
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Free among the dead, like the slain that lie in the grave, whom thou rememberest no more: and they are cut off from thy hand.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Thou hast laid me in the lowest pit, in darkness, in the deeps.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Thy wrath lieth hard upon me, and thou hast afflicted me with all thy waves. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Thou hast put away mine acquaintance far from me; thou hast made me an abomination unto them: I am shut up, and I cannot come forth.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Mine eye mourneth by reason of affliction: Yhwh, I have called daily upon thee, I have stretched out my hands unto thee.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Wilt thou shew wonders to the dead? shall the dead arise and praise thee? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Shall thy lovingkindness be declared in the grave? or thy faithfulness in destruction?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Shall thy wonders be known in the dark? and thy righteousness in the land of forgetfulness?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
But unto thee have I cried, O Yhwh; and in the morning shall my prayer come before thee.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Yhwh, why castest thou off my soul? why hidest thou thy face from me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
I am afflicted and ready to die from my youth up: while I suffer thy terrors I am distracted.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Thy fierce wrath goeth over me; thy terrors have cut me off.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
They came round about me daily like water; they compassed me about together.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Lover and friend hast thou put far from me, and mine acquaintance into darkness.
