Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
A song or Psalme of Heman the Ezrahite to give instruction, committed to the sonnes of Korah for him that excelleth upon Malath Leannoth. O Lord God of my saluation, I cry day and night before thee.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Let my prayer enter into thy presence: incline thine eare vnto my cry.
For my soule is filled with euils, and my life draweth neere to the graue. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am counted among them that go downe vnto the pit, and am as a man without strength:
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Free among the dead, like the slaine lying in the graue, whome thou remembrest no more, and they are cut off from thine hand.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Thou hast layde me in the lowest pit, in darkenes, and in the deepe.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Thine indignation lyeth vpon me, and thou hast vexed me with all thy waues. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Thou hast put away mine acquaintance farre from me, and made mee to be abhorred of them: I am shut vp, and cannot get foorth.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Mine eye is sorowfull through mine affliction: Lord, I call dayly vpon thee: I stretch out mine hands vnto thee.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Wilt thou shewe a miracle to the dead? or shall the dead rise and prayse thee? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Shall thy louing kindenes be declared in the graue? or thy faithfulnes in destruction?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Shall thy wonderous workes be knowen in the darke? and thy righteousnes in the land of obliuion?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
But vnto thee haue I cryed, O Lord, and early shall my prayer come before thee.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Lord, why doest thou reiect my soule, and hidest thy face from me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
I am afflicted and at the point of death: from my youth I suffer thy terrours, doubting of my life.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Thine indignations goe ouer me, and thy feare hath cut me off.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
They came round about me dayly like water, and compassed me together.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
My louers and friends hast thou put away from me, and mine acquaintance hid themselues.
