Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
A Song, a Psalm for the sons of Korah. To the chief Musician. Upon Mahalath Leannoth. An instruction. Of Heman the Ezrahite. Jehovah, God of my salvation, I have cried by day [and] in the night before thee.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Let my prayer come before thee; incline thine ear unto my cry.
For my soul is full of troubles, and my life draweth nigh to Sheol. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am reckoned with them that go down into the pit; I am as a man that hath no strength:
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Prostrate among the dead, like the slain that lie in the grave; whom thou rememberest no more, and who are cut off from thy hand.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Thou hast laid me in the lowest pit, in dark places, in the deeps.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Thy fury lieth hard upon me, and thou hast afflicted [me] with all thy waves. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Thou hast put my familiar friends far from me; thou hast made me an abomination unto them: I am shut up, and I cannot come forth.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Mine eye consumeth by reason of affliction. Upon thee, Jehovah, have I called every day; I have stretched out my hands unto thee.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Wilt thou do wonders to the dead? shall the shades arise and praise thee? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Shall thy loving-kindness be declared in the grave? thy faithfulness in Destruction?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Shall thy wonders be known in the dark? and thy righteousness in the land of forgetfulness?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
But as for me, Jehovah, I cry unto thee, and in the morning my prayer cometh before thee.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Why, O Jehovah, castest thou off my soul? [why] hidest thou thy face from me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
I am afflicted and expiring from my youth up; I suffer thy terrors, [and] I am distracted.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Thy fierce anger hath gone over me; thy terrors have brought me to nought:
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
They have surrounded me all the day like water; they have compassed me about together.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Lover and associate hast thou put far from me: my familiar friends are darkness.
