Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
O Jehovah, the God of my salvation, I have cried day and night before thee.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Let my prayer enter into thy presence. Incline thine ear to my cry.
For my soul is full of troubles, and my life draws near to Sheol. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am reckoned with those who go down into the pit. I am as a man who has no help,
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
cast off among the dead, like the slain who lie in the grave, whom thou remember no more, and they are cut off from thy hand.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Thou have laid me in the lowest pit, in dark places, in the deeps.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Thy wrath lays hard upon me, and thou have afflicted me with all thy waves. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Thou have put my acquaintances far from me. Thou have made me an abomination to them. I am shut up, and I cannot come forth.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
My eye wastes away because of affliction. I have called daily upon thee, O Jehovah, I have spread forth my hands to thee.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Will thou show wonders to the dead? Shall those who are deceased arise and praise thee? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Shall thy loving kindness be declared in the grave, or thy faithfulness in destruction?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Shall thy wonders be known in the dark, and thy righteousness in the land of forgetfulness?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
But to thee, O Jehovah, I have cried, and in the morning my prayer shall come before thee.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Jehovah, why do thou cast off my soul? Why do thou hide thy face from me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
I am afflicted and ready to die from my youth up. While I suffer thy terrors I am confounded.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Thy fierce wrath has gone over me. Thy terrors have cut me off.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
They came round about me like water all the day long. They encompassed me around together.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Thou have put beloved and friend far from me, and my acquaintances into darkness.
