< Псалми 86 >
1 Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.
(En Bøn af David.) Bøj dit Øre, HERRE, og svar mig, thi jeg er arm og fattig!
2 Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу свог, Боже мој, који се у Те узда.
Vogt min Sjæl, thi jeg ærer dig; frels din Tjener, som stoler på dig!
3 Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем сав дан.
Vær mig nådig, Herre, du er min Gud; thi jeg råber til dig Dagen igennem.
4 Овесели душу слуге свог, јер к Теби, Господе, подижем душу своју.
Glæd din Tjeners Sjæl, thi til dig, o Herre, løfter jeg min Sjæl;
5 Јер си Ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који Те призивају.
thi du, o Herre, er god og rund til at forlade, rig på Nåde mod alle, der påkalder dig.
6 Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мог.
Lyt til min Bøn, o HERRE, lån Øre til min tryglende Røst!
7 У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити.
På Nødens Dag påkalder jeg dig, thi du svarer mig.
8 Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја.
Der er ingen som du blandt Guderne, Herre, og uden Lige er dine Gerninger.
9 Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје.
Alle Folk, som du har skabt, skal komme, Herre, og tilbede dig, og de skal ære dit Navn.
10 Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог.
Thi du er stor og gør vidunderlige Ting, du alene er Gud.
11 Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мом бојати се имена Твог.
Lær mig, HERRE, din Vej, at jeg kan vandre i din Sandhed; vend mit Hjerte til dette ene: at frygte dit Navn.
12 Славићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и поштоваћу име Твоје довека.
Jeg vil takke dig, Herre min Gud, af hele mit Hjerte, evindelig ære dit Navn;
13 Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљег. (Sheol )
thi stor er din Miskundhed mod mig, min Sjæl har du frelst fra Dødsrigets Dyb. (Sheol )
14 Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају Тебе пред собом.
Frække har rejst sig imod mig, Gud; Voldsmænd, i Flok vil tage mit Liv, og dig har de ikke for Øje.
15 Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,
Men, Herre, du er en barmhjertig og nådig Gud, langmodig og rig på Nåde og Sandhed.
16 Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи свом, и помози сину слушкиње своје;
Vend dig til mig og vær mig nådig, giv din Tjener din Styrke, frels din Tjenerindes Søn!
17 Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утешио ме.
Und mig et Tegn på din Godhed; at mine Fjender med Skamme må se, at du, o HERRE, hjælper og trøster mig!