< Псалми 83 >
1 Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
“A psalm of Asaph.” O God! keep not silence! Hold not thy peace, and be not still, O God!
2 Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
For, lo! thine enemies roar, And they who hate thee lift up their heads.
3 По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
For they form secret plots against thy people, And consult together against thy chosen ones.
4 Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
“Come,” say they, “let us blot them out from the number of the nations, That the name of Israel may no more be remembered!”
5 Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
With one consent they consult together, Against thee do they form a league, —
6 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
The tents of Edom and the Ishmaelites, Of Moab and the Hagarenes,
7 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
Gebal and Ammon and Amalek, The Philistines, with the inhabitants of Tyre.
8 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
The Assyrians also are joined with them; They lend their strength to the children of Lot.
9 Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
Do to them as to the Midianites, As to Sisera, as to Jabin at the brook Kison,
10 Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
Who perished at Endor, And were trampled like dung to the earth.
11 Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
Make their chiefs like Oreb and Zeeb; Yea, all their princes as Zeba and Zalmunna!
12 Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
Who say, “Let us seize on God's habitations!”
13 Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
Make them, O my God! like whirling chaff; Like stubble before the wind!
14 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
As fire consumeth the forest, And as flame setteth the mountains in a blaze,
15 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
So pursue them with thy tempest, And terrify them with thy storm!
16 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
Cover their faces with shame, That they may seek thy name, O LORD!
17 Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
Let them be confounded! Yea, let them be put to shame, and perish!
18 И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
That they may know that thy name alone is Jehovah; That thou art the Most High over all the earth.