Псалми 83
1 Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
A canticle of a psalm for Asaph. O God, who shall be like to thee? hold not thy peace, neither be thou still, O God.
2 Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
For lo, thy enemies have made a noise: and they that hate thee have lifted up the head.
3 По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
They have taken a malicious counsel against thy people, and have consulted against thy saints.
4 Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
They have said: Come and let us destroy them, so that they be not a nation: and let the name of Israel be remembered no more.
5 Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
For they have contrived with one consent: they have made a covenant together against thee,
6 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
The tabernacles of the Edomites, and the Ismahelites: Moab, and the Agarens,
7 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
Gebal, and Ammon and Amalec: the Philistines, with the inhabitants of Tyre.
8 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
Yea, and the Assyrian also is joined with them: they are come to the aid of the sons of Lot.
9 Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
Do to them as thou didst to Madian and to Sisara: as to Jabin at the brook of Cisson.
10 Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
Who perished at Endor: and became as dung for the earth.
11 Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
Make their princes like Oreb, and Zeb, and Zebee, and Salmana. All their princes,
12 Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
Who have said: Let us possess the sanctuary of God for an inheritance.
13 Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
O my God, make them like a wheel; and as stubble before the wind.
14 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
As fire which burneth the wood: and as a flame burning mountains:
15 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
So shalt thou pursue them with thy tempest: and shalt trouble them in thy wrath.
16 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
Fill their faces with shame; and they shall seek thy name, O Lord.
17 Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
Let them be ashamed and troubled for ever and ever: and let them be confounded and perish.
18 И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
And let them know that the Lord is thy name: thou alone art the most High over all the earth.
