Псалми 81
1 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
Til sangmesteren, efter Gittit; av Asaf. Juble for Gud, vår styrke, rop med glede for Jakobs Gud!
2 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
Stem i sang og la pauken lyde, den liflige citar tillikemed harpen!
3 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
Støt i basun i måneden, ved fullmånen, på vår høitids dag!
4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
For det er en lov for Israel, en rett for Jakobs Gud.
5 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
Han satte det til et vidnesbyrd i Josef da han drog ut gjennem Egyptens land. - Jeg hørte en røst som jeg ikke kjente:
6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
Jeg fridde hans skulder fra byrden, hans hender slapp fri fra bærekurven.
7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
I nøden ropte du, og jeg fridde dig ut; jeg svarte dig, skjult i tordenskyen, jeg prøvde dig ved Meriba-vannene. (Sela)
8 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
Hør, mitt folk, og jeg vil vidne for dig! Israel, o, at du vilde høre mig:
9 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
Det skal ikke være nogen fremmed gud hos dig, og du skal ikke tilbede utlendingens gud.
10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
Jeg er Herren din Gud, som førte dig op av Egyptens land; lukk din munn vidt op, at jeg kan fylle den!
11 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
Men mitt folk hørte ikke min røst, og Israel vilde ikke lyde mig.
12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
Så lot jeg dem fare i sitt hjertes hårdhet, forat de skulde vandre i sine egne onde råd.
13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
O, at mitt folk vilde høre mig, og at Israel vilde vandre på mine veier!
14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
Om en liten stund vilde jeg da ydmyke deres fiender og vende min hånd imot deres motstandere.
15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
De som hater Herren, skulde smigre for dem, og deres tid skulde vare evindelig.
16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
Og han skulde fø dem med den beste hvete, og jeg skulde mette dig med honning fra klippen.
