Псалми 81
1 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
To the chief Musician upon Gittith, A Psalm of Asaph. Sing aloud to God our strength: make a joyful noise to the God of Jacob.
2 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
Take a psalm, and strike the timbrel, the pleasant harp with the psaltery.
3 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
Blow the trumpet in the new moon, in the time appointed, on our solemn feast day.
4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
For this was a statute for Israel, and a law of the God of Jacob.
5 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
This he ordained in Joseph for a testimony, when he went out through the land of Egypt: where I heard a language that I understood not.
6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
I removed his shoulder from the burden: his hands were delivered from the pots.
7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
Thou didst call in trouble, and I delivered thee; I answered thee in the secret place of thunder: I proved thee at the waters of Meribah. (Selah)
8 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
Hear, O my people, and I will testify to thee: O Israel, if thou wilt hearken to me;
9 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
There shall no strange god be in thee; neither shalt thou worship any strange god.
10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
I am the LORD thy God, who brought thee out of the land of Egypt: open thy mouth wide, and I will fill it.
11 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
But my people would not hearken to my voice; and Israel would not obey me.
12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
So I gave them up to their own hearts’ lust: and they walked in their own counsels.
13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
O that my people had hearkened to me, and Israel had walked in my ways!
14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
I should soon have subdued their enemies, and turned my hand against their adversaries.
15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
The haters of the LORD should have submitted themselves to him: and their time should have endured for ever.
16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
He should have fed them also with the finest of the wheat: and with honey out of the rock I should have satisfied thee.
