Псалми 81
1 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
For the Leader; upon the Gittith. A Psalm of Asaph. Sing aloud unto God our strength; shout unto the God of Jacob.
2 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
Take up the melody, and sound the timbrel, the sweet harp with the psaltery.
3 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
Blow the horn at the new moon, at the full moon for our feast-day.
4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
For it is a statute for Israel, an ordinance of the God of Jacob.
5 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
He appointed it in Joseph for a testimony, when He went forth against the land of Egypt. The speech of one that I knew not did I hear:
6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
'I removed his shoulder from the burden; His hands were freed from the basket.
7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
Thou didst call in trouble, and I rescued thee; I answered thee in the secret place of thunder; I proved thee at the waters of Meribah. (Selah)
8 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
Hear, O My people, and I will admonish thee: O Israel, if thou wouldest hearken unto Me!
9 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
There shall no strange god be in thee; neither shalt thou worship any foreign god.
10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
I am the LORD thy God, who brought thee up out of the land of Egypt; open thy mouth wide, and I will fill it.
11 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
But My people hearkened not to My voice; and Israel would none of Me.
12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
So I let them go after the stubbornness of their heart, that they might walk in their own counsels.
13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
Oh that My people would hearken unto Me, that Israel would walk in My ways!
14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
I would soon subdue their enemies, and turn My hand against their adversaries.
15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
The haters of the LORD should dwindle away before Him; and their punishment should endure for ever.
16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
They should also be fed with the fat of wheat; and with honey out of the rock would I satisfy thee.'
