Псалми 81
1 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
To the chief Musician. Upon the Gittith. [A Psalm] of Asaph. Sing ye joyously unto God our strength, shout aloud unto the God of Jacob;
2 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
Raise a song, and sound the tambour, the pleasant harp with the lute.
3 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
Blow the trumpet at the new moon, at the set time, on our feast day:
4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
For this is a statute for Israel, an ordinance of the God of Jacob;
5 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
He ordained it in Joseph [for] a testimony, when he went forth over the land of Egypt, [where] I heard a language that I knew not.
6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
I removed his shoulder from the burden; his hands were freed from the basket.
7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
Thou calledst in trouble, and I delivered thee; I answered thee in the secret place of thunder; I proved thee at the waters of Meribah. (Selah)
8 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
Hear, my people, and I will testify unto thee; O Israel, if thou wouldest hearken unto me!
9 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
There shall no strange god be in thee, neither shalt thou worship any foreign god.
10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
I am Jehovah thy God, that brought thee up out of the land of Egypt: open thy mouth wide, and I will fill it.
11 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
But my people hearkened not to my voice, and Israel would none of me.
12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
So I gave them up unto their own hearts' stubbornness: they walked after their own counsels.
13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
Oh that my people had hearkened unto me, that Israel had walked in my ways!
14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
I would soon have subdued their enemies, and turned my hand against their adversaries.
15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
The haters of Jehovah would have come cringing unto him; but their time would have been for ever.
16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
And he would have fed them with the finest of wheat; yea, with honey out of the rock would I have satisfied thee.
