Псалми 81
1 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
For the Chief Musician; set to the Gittith. [A Psalm] of Asaph. Sing aloud unto God our strength: Make a joyful noise unto the God of Jacob.
2 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
Raise a song, and bring hither the timbrel, The pleasant harp with the psaltery.
3 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
Blow the trumpet at the new moon, At the full moon, on our feast-day.
4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
For it is a statute for Israel, An ordinance of the God of Jacob.
5 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
He appointed it in Joseph for a testimony, When he went out over the land of Egypt, [Where] I heard a language that I knew not.
6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
I removed his shoulder from the burden: His hands were freed from the basket.
7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
Thou calledst in trouble, and I delivered thee; I answered thee in the secret place of thunder; I proved thee at the waters of Meribah. (Selah)
8 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
Hear, O my people, and I will testify unto thee: O Israel, if thou wouldest hearken unto me!
9 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
There shall no strange god be in thee; Neither shalt thou worship any foreign god.
10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
I am Jehovah thy God, Who brought thee up out of the land of Egypt: Open thy mouth wide, and I will fill it.
11 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
But my people hearkened not to my voice; And Israel would none of me.
12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
So I let them go after the stubbornness of their heart, That they might walk in their own counsels.
13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
Oh that my people would hearken unto me, That Israel would walk in my ways!
14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
I would soon subdue their enemies, And turn my hand against their adversaries.
15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
The haters of Jehovah should submit themselves unto him: But their time should endure for ever.
16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
He would feed them also with the finest of the wheat; And with honey out of the rock would I satisfy thee.
