Псалми 80
1 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
Az éneklőmesternek a sosannim-éduthra; Aszáf zsoltára. Oh Izráelnek pásztora, hallgass meg, a ki vezérled Józsefet, mint juhnyájat; a ki Kérubokon ülsz, jelenj meg fényeddel!
2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
Efraim, Benjámin és Manasse előtt támaszd fel a te hatalmadat, és jőjj el, hogy szabadíts meg minket!
3 Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
Oh Isten, állíts helyre minket, és világoltasd a te orczádat, hogy megszabaduljunk.
4 Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
Seregeknek Ura, Istene: meddig haragszol a te népednek könyörgésére?
5 Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
Könyhullatásnak kenyerével éteted őket, s könyhullatások árjával itatod meg őket.
6 Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
Perpatvarrá tevél minket szomszédaink között, és a mi ellenségeink csúfkodnak rajtunk.
7 Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
Seregek Istene, állíts helyre minket; világoltasd a te orczádat, hogy megszabaduljunk!
8 Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
Égyiptomból szőlőt hozál ki, kiűzéd a pogányokat és azt elültetéd.
9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
Helyet egyengettél előtte, és gyökeret eresztett, és ellepé a földet.
10 Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
Hegyeket fogott el az árnyéka, és a vesszei olyanok lettek, mint az Isten czédrusfái.
11 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
Sarjait a tengerig ereszté, és hajtásait a folyamig.
12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
Miért rontottad el annak gyepűit, hogy szaggathassa minden járókelő?
13 Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
Pusztítja azt a vaddisznó, és legeli a mezei vad.
14 Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
Oh Seregek Istene! kérlek, térj vissza, tekints alá az egekből és lásd és tekintsd meg e szőlőtőt!
15 Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
És a csemetét, a mit jobbod ültetett, a sarjat, melyet felneveltél!
16 Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
Elégett a tűzben, levágatott; arczod haragjától elvesznek.
17 Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
Legyen a te kezed a te jobbodnak férfián, és az embernek fián, a kit megerősítettél magadnak,
18 И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
Hogy el ne térjünk tőled. Eleveníts meg minket és imádjuk a te nevedet.
19 Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
Seregek Ura, Istene! állíts helyre minket; világoltasd a te orczádat, hogy megszabaduljunk!
