< Псалми 80 >
1 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
To the chief Musician upon Shoshannimeduth, A Psalm of Asaph. Give ear, O Shepherd of Israel, thou that leadest Joseph like a flock; thou that dwellest between the cherubim, shine forth.
2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
Before Ephraim and Benjamin and Manasseh stir up thy strength, and come and save us.
3 Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
Restore us again, O God, and cause thy face to shine; and we shall be saved.
4 Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
O LORD God of hosts, how long wilt thou be angry against the prayer of thy people?
5 Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
Thou feedest them with the bread of tears; and givest them tears to drink in great measure.
6 Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
Thou makest us a strife to our neighbours: and our enemies laugh among themselves.
7 Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
Restore us again, O God of hosts, and cause thy face to shine; and we shall be saved.
8 Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
Thou hast brought a vine out of Egypt: thou hast cast out the heathen, and planted it.
9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
Thou didst prepare room before it, and didst cause it to take deep root, and it filled the land.
10 Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
The hills were covered with its shadow, and its boughs were like the goodly cedars.
11 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
She sent out her boughs to the sea, and her branches to the river.
12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
Why hast thou then broke down her hedges, so that all they who pass by the way do pluck her?
13 Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
The boar from the forest doth waste it, and the wild beast of the field doth devour it.
14 Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
Return, we beseech thee, O God of hosts: look down from heaven, and behold, and visit this vine;
15 Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
And the vineyard which thy right hand planted, and the branch that thou madest strong for thyself.
16 Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
It is burnt with fire, it is cut down: they perish at the rebuke of thy countenance.
17 Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
Let thy hand be upon the man of thy right hand, upon the son of man whom thou madest strong for thyself.
18 И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
So will we not go back from thee: revive us, and we will call upon thy name.
19 Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
Restore us again, O LORD God of hosts, cause thy face to shine; and we shall be saved.