Псалми 80
1 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
“For the leader of the music. Upon the Shushan-Eduth. A psalm of Asaph.” Give ear, O Shepherd of Israel! Thou who leadest Joseph like a flock, Thou who sittest between the cherubs, shine forth!
2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
Before Ephraim and Benjamin and Manasseh, stir up thy strength, And come and save us!
3 Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
Bring us back, O God! And cause thy face to shine, that we may be saved!
4 Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
O LORD, God of hosts! How long wilt thou be angry against the prayer of thy people?
5 Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
For thou causest them to eat the bread of tears, And givest them tears to drink, in full measure.
6 Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
Thou hast made us the object of strife to our neighbors, And our enemies hold us in derision.
7 Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
Bring us back, O God of hosts! And cause thy face to shine that we may be saved!
8 Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
Thou didst bring a vine out of Egypt; Thou didst expel the nations, and plant it.
9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
Thou didst prepare a place for it; It spread its roots, and filled the land.
10 Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
The mountains were covered with its shade, And its branches were like the cedars of God.
11 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
It sent out its boughs to the sea, And its branches to the river.
12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
Why hast thou now broken down its hedges, So that all who pass by do pluck from it?
13 Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
The boar from the wood doth waste it, And the wild beast of the forest doth devour it.
14 Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
O God of hosts! return, we beseech thee, Look down from heaven, and behold, And have regard to this vine!
15 Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
Protect what thy right hand planted; The branch which thou madest strong for thyself!
16 Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
It is burnt with fire; it is cut down; Under thy rebuke they perish.
17 Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
May thy hand be over the man of thy right hand, The man whom thou madest strong for thyself!
18 И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
So will we no more turn back from thee: Revive us, and upon thy name alone will we call!
19 Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
Bring us back, O LORD, God of hosts! And cause thy face to shine, that we may he saved!
