Псалми 79
1 Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
Psaume d’Asaph.
2 Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
Elles ont donné les corps morts de vos serviteurs en pâture aux volatiles du ciel; et les chairs de vos saints, aux bêtes de la terre.
3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
Elles ont répandu leur sang comme l’eau autour de Jérusalem; et il n’y avait personne qui les ensevelît.
4 Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
Nous sommes devenus l’opprobre de nos voisins, la moquerie et le jouet de ceux qui sont autour de nous.
5 Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
Jusques à quand, Seigneur, serez-vous entièrement irrité? jusques à quand votre zèle s’allumera-t-il comme un feu?
6 Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
Répandez votre colère sur des nations qui ne vous connaissent point, et sur des royaumes qui n’invoquent pas votre nom;
7 Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
Parce qu’ils ont dévoré Jacob et désolé son lieu.
8 Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
Ne vous souvenez pas de nos iniquités anciennes; que promptement nous préviennent vos miséricordes; parce que nous sommes devenus pauvres à l’excès.
9 Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
Aidez-nous, ô Dieu notre Sauveur, et pour la gloire de votre nom, Seigneur, délivrez-nous, et pardonnez nos péchés à cause de votre nom;
10 Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
De peur que, par hasard, l’on ne dise parmi les peuples: Où est leur Dieu? Faites donc connaître parmi les nations, devant nos yeux,
11 Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
Qu’il vienne en votre présence, le gémissement de ceux qui sont dans les fers.
12 Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
Rendez à nos voisins, et versez dans leur sein le septuple: rendez -leur l’opprobre dont ils ont prétendu vous couvrir, ô Seigneur.
13 А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
Pour nous, votre peuple, et les brebis de votre pâturage, nous vous louerons pour toujours;
