Псалми 78
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Ko e Saame akonaki ʻa ʻAsafi. Fakafanongo ʻa hoku kakai ki heʻeku akonaki: fakatokangaʻi homou telinga ki he ngaahi lea ʻa hoku ngutu.
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Te u mafaʻa hoku ngutu ʻi he fakatātā: te u fakahā ʻae ngaahi lea fufū mei muʻa:
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
ʻAia kuo tau fanongo ki ai pea ʻiloʻi, pea naʻe tala ia kiate kitautolu ʻe heʻetau ngaahi tamai.
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
ʻE ʻikai te tau fufū ia mei heʻenau fānau, ka ʻe fakahā ki he toʻutangata ʻe hoko ʻae ongoongolelei ʻo Sihova, mo hono mālohi, mo e ngaahi ngāue mana naʻa ne fai.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
He naʻa ne fokotuʻumaʻu ʻae fono ʻia Sēkope, ʻo ne tuʻutuʻuni ʻae akonaki ʻi ʻIsileli, ʻaia naʻa ne fekauʻi ʻetau ngaahi tamai, koeʻuhi ke nau fakaʻilo ia ki heʻenau fānau:
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
Koeʻuhi ke ʻilo ia ʻe he toʻutangata ʻe hoko, ʻio, ʻae fānau ʻe fanauʻi; ʻaia tenau tupu hake ʻo fakahā ia ki heʻenau fānau:
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
Koeʻuhi kenau ʻamanaki lelei maʻuaipē ki he ʻOtua, pea ʻoua naʻa fakangalongaloʻi ʻae ngaahi ngāue ʻae ʻOtua, ka e tauhi ʻene ngaahi fekau:
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
Kaeʻoua naʻa tatau mo ʻenau ngaahi tamai, ko e toʻutangata paongataʻa mo angatuʻu; ko e toʻutangata naʻe ʻikai tenau teuteu honau loto ke lelei, pea naʻe ʻikai tuʻumaʻu honau laumālie ʻi he ʻOtua.
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Ko e fānau ʻa ʻIfalemi naʻe toʻo mahafutau, mo e ngaahi kaufana, naʻa nau hola ʻi he ʻaho ʻoe tau.
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
Naʻe ʻikai tenau fai ki he fuakava ʻae ʻOtua, pea naʻe ʻikai siʻi tenau loto ke ʻaʻeva ʻi heʻene akonaki;
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
Pea naʻa nau fakangalongaloʻi ʻene ngaahi ngāue, mo ʻene ngaahi mana naʻa ne fakahā kiate kinautolu.
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
Naʻa ne fai ʻae ngaahi meʻa fakaofo ʻi he ʻao ʻo ʻenau ngaahi tamai, ʻi he fonua ko ʻIsipite, ʻi he ngoue ʻo Soani.
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
Naʻe vaeua ʻe ia ʻae tahi, pea ne pule kenau ʻalu atu ai; pea ne ngaohi ʻae tahi ke tuʻu fakatafungofunga pē.
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
Naʻa ne tataki foki ʻakinautolu ʻi he ʻaho ʻaki ʻae ʻao, pea ʻi he pō ʻaki ʻae maama ʻoe afi.
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
Naʻe fahiʻi ʻe ia ʻae ngaahi makatuʻu ʻi he toafa, pea ʻange ʻae inu kiate kinautolu ʻo hangē ʻoku mei he loloto lahi.
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
Naʻa ne ʻomi foki kiate kinautolu ʻae ngaahi vaitafe mei he makatuʻu, ʻo ne pule ke tafe hifo ʻae ngaahi vai ʻo hangē ko e ngaahi vaitafe lahi.
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
Pea naʻa nau toe fai angahala kiate ia, ʻi heʻenau fakahouhau ki he Fungani Māʻolunga ʻi he toafa.
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
Pea naʻa nau ʻahiʻahiʻi ʻae ʻOtua ʻi honau loto, ʻi heʻenau lea ke maʻu ʻae kakano ʻi heʻenau holi kovi.
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
ʻIo, naʻa nau lauʻikoviʻi ʻae ʻOtua; naʻa nau pehē, “ʻE faʻa teuteu ʻe he ʻOtua ʻae keinangaʻanga ʻi he toafa?
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
Vakai, naʻe taaʻi ʻe ia ʻae makatuʻu, pea puna mei ai ʻae ngaahi vai, pea pito ʻo fetāfeaki ʻae ngaahi vaitafe; te ne faʻa tuku mai foki ʻae mā? ʻE faʻa tokonaki ʻe ia ʻae kakano maʻa hono kakai?”
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Ko ia naʻe fanongo ki ai ʻa Sihova, pea houhau ia: ko ia naʻe tutu ai ʻae afi kia Sēkope, pea naʻe tupu hake foki ʻae tuputāmaki ki ʻIsileli;
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
Koeʻuhi naʻe ʻikai tenau tui ki he ʻOtua, pea naʻe ʻikai ha falala ki heʻene fakamoʻui:
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
Neongo ʻene fekauʻi ʻae ngaahi ʻao ʻi ʻolunga, mo ʻene toʻo ʻae ngaahi matapā ʻoe langi,
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
ʻO ne tuku ke tō hifo ʻae mana kiate kinautolu kenau kai, pea ne foaki kiate kinautolu ʻae uite ʻoe langi.
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Naʻe kai ʻe he tangata ʻae meʻakai ʻae kau ʻāngelo: naʻa ne tuku atu ʻae meʻakai kenau mākona ai.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
Naʻe pule ʻe ia ke maʻili ʻae matangi hahake ʻi he langi: pea ne ʻomi mo e matangi tonga ʻi heʻene māfimafi.
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
Naʻe fakatō hifo ʻe ia ʻae kakano kiate kinautolu ʻo tatau mo e efu, mo e fanga manu kapakau ʻo hangē ko e ʻoneʻone ʻoe tahi:
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
Pea naʻa ne tuku ke tō ia ʻi he lotolotonga ʻo honau fale fehikitaki, ʻo takatakai ʻi honau ngaahi nofoʻanga.
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
Ko ia naʻa nau kai, pea nau mākona: he naʻa ne ʻange kiate kinautolu ʻenau holi.
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
Naʻe ʻikai te nau mavahe mei heʻenau holi kovi. Ka ʻi he kei ʻi honau ngutu ʻae maʻanga,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
Naʻe hoko ʻae houhau ʻoe ʻOtua kiate kinautolu, ʻo ne tāmateʻi ʻae fungani kakai sino ʻiate kinautolu, pea ne tā hifo ʻae kau tangata kuo fili ʻi ʻIsileli.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
Naʻe hoko ʻae ngaahi meʻa ni, ka naʻa nau kei fai angahala pē, ʻo ʻikai tui ki heʻene ngaahi ngāue mana.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Ko ia naʻa ne fakaʻosi ai honau ngaahi ʻaho ʻi he meʻa vaʻinga pē, mo honau ngaahi taʻu ʻi he mamahi.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Pea ʻi heʻene tāmateʻi ʻakinautolu, naʻa nau toki kumi kiate ia: ʻonau tafoki ʻo fehuʻi fakavave ki he ʻOtua.
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
Pea naʻa nau manatu ko honau maka ʻae ʻOtua, pea ko honau huhuʻi ʻae ʻOtua māʻolunga.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
Ka naʻa nau lapu kiate ia ʻi honau ngutu, ʻonau loi kiate ia ʻaki honau ʻelelo.
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
He naʻe ʻikai totonu honau loto kiate ia, pea naʻe ʻikai tenau tuʻumaʻu ʻi heʻene fuakava.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Ka naʻe fonu ia ʻi he ʻaloʻofa, ʻo ne fakamolemole ʻenau hia, pea naʻe ʻikai fakaʻauha ʻakinautolu: ʻIo, naʻe liunga lahi ʻene fakaafe hono houhau, pea naʻe ʻikai te ne ueʻi hake hono houhau kotoa pē.
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
He naʻa ne manatu ko e kakano pē ʻakinautolu; ko e matangi ʻoku mole atu, pea ʻikai toe haʻu.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
Naʻe liunga fiha ʻenau fakahouhau kiate ia ʻi he toafa, pea fakamamahiʻi ia ʻi he potu lala!
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
ʻIo, naʻa nau foki kimui pea ʻahiʻahiʻi ʻae ʻOtua, ʻonau hūhūmamaʻi ʻae tokotaha māʻoniʻoni ʻo ʻIsileli.
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
Naʻe ʻikai tenau manatu ki hono nima, pe ko e ʻaho naʻa ne fakamoʻui ai ʻakinautolu mei he fili.
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
Mo ʻene fai ʻene ngaahi fakaʻilonga ʻi ʻIsipite, mo ʻene ngaahi meʻa mana ʻi he ngoue ʻo Soani:
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
Naʻa ne liliu honau ngaahi vaitafe ko e toto; mo honau ngaahi vai lahi, naʻe ʻikai tenau faʻa inu ai.
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
Naʻe fekau atu ʻe ia kiate kinautolu ʻae ngaahi lango kehekehe, ʻaia naʻe keina ʻakinautolu; mo e fanga poto, ʻaia naʻe fakakoviʻi ʻakinautolu.
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
Naʻe tuku foki ʻe ia ʻae fua ʻo ʻenau ngoue ki he ʻunufe, mo ʻenau ngāue ki he fanga heʻe.
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
Naʻa ne tāmateʻi ʻenau ngaahi vaine ʻaki ʻae ʻuhamaka, mo ʻenau ʻakau ko e sukamino ʻaki ʻae momoko lahi.
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
Naʻe tuku foki ʻe ia ʻenau fanga manu ki he ʻuhamaka, mo ʻenau fanga sipi ki he ngaahi faisisili vela.
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
Naʻe lī ʻe ia ʻae kakaha ʻo ʻene ʻita kiate kinautolu, ʻae houhau lahi, mo e tuputāmaki, mo e mamahi, ʻi heʻene fekau atu kiate kinautolu ʻae kau ʻāngelo ʻoe kovi.
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
Naʻa ne tofa ʻae hala ki hono houhau; pea naʻe ʻikai te ne fakahaofi ʻenau moʻui mei he mate, ka naʻa ne tukuange ʻenau moʻui ki he mahaki lahi;
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
ʻO ne tāʻi ʻae ʻuluaki fānau kotoa pē ʻi ʻIsipite; ko e fungani mālohi ʻi he ngaahi nofoʻanga ʻo Hami.
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
Ka naʻa ne pule ke ʻalu atu ʻa hono kakai ʻoʻona ʻo hangē ko e fanga sipi, ʻo ne fakahinohino ʻakinautolu ʻi he toafa ʻo hangē ko e fuʻu fanga sipi.
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
Pea naʻe tataki fiemālie atu ʻe ia ʻakinautolu, ko ia naʻe ʻikai ai tenau manavahē: ka naʻe lōmekina ʻe he tahi ʻa honau ngaahi fili.
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
Pea naʻe ʻomi ʻe ia ʻakinautolu ʻo ofi ki hono faletapu, ʻio, ki he moʻunga ni ʻaia kuo fakatau ʻe hono nima toʻomataʻu.
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
Naʻe kapusi foki ʻe ia ʻae hiteni mei honau ʻao, ʻo ne vaheʻi kiate kinautolu ʻae tofiʻa ʻaki ʻae afo, pea ne pule ke nofo ʻae ngaahi faʻahinga ʻo ʻIsileli ʻi honau ngaahi fale fehikitaki.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Ka naʻa nau kei ʻahiʻahiʻi mo fakahouhauʻi ʻae ʻOtua fungani māʻolunga, ʻo ʻikai tauhi ʻene ngaahi fekau:
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
Ka naʻa nau foki kimui, ʻo fai taʻeangatonu ʻo hangē ko ʻenau ngaahi tamai: naʻe ʻalu kehe ʻakinautolu ʻo hangē ko e kaufana taka kehe.
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
Naʻa nau fakahouhau ia ʻaki honau ngaahi potu māʻolunga ʻonau fakafuaʻa ia ʻaki ʻenau ngaahi tamapua kuo tā.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Pea ʻi he ongoʻi ʻe he ʻOtua ʻae meʻa ni, naʻe houhau ai ia, ʻo fehiʻa lahi ki ʻIsileli:
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
Ko ia naʻa ne liʻaki ai ʻae fale fehikitaki ʻo Sailo, ʻae nofoʻanga ko ia naʻe fokotuʻu ʻe ia ʻi he lotolotonga ʻoe kakai;
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
ʻO ne tukuange hono mālohi ke pōpula, mo hono nāunau ki he nima ʻoe fili.
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
Naʻe fakatukutukuʻi foki ʻe ia hono kakai ki he heletā; pea naʻe houhau ia ki hono tofiʻa.
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
Naʻe kai ke ʻosi ʻe he afi honau kau talavou; pea naʻe ʻikai mali ʻenau kau taʻahine.
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
Naʻe tō ʻenau kau taulaʻeiki ʻi he heletā; pea naʻe ʻikai fai ha tangi ʻe honau uaifi.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
Pea naʻe toki ʻā ai ʻae ʻEiki ʻo hangē ko ha taha naʻe mohe, pea hangē ko e tangata mālohi ʻoku kalanga ko e meʻa ʻi he uaine.
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
Pea naʻe taaʻi ʻe ia hono ngaahi fili ʻi honau potu kimui: naʻa ne tuku ʻakinautolu ke manukia maʻuaipē.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Pea naʻa ne liʻaki ʻae fale fehikitaki ʻo Siosefa, pea naʻe ʻikai te ne fili ʻae faʻahinga ʻo ʻIfalemi:
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
Ka naʻa ne fili ʻae faʻahinga ʻo Siuta, ko e moʻunga ko Saione ʻaia naʻa ne ʻofa ki ai.
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
Pea naʻa ne langa hono faletapu ʻo hangē ko e ngaahi fale māʻolunga, ʻo hangē ko e fonua ʻaia kuo fokotuʻumaʻu ke taʻengata.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
Naʻe fili foki ʻe ia ʻa Tevita ko ʻene tamaioʻeiki, ʻo ne toʻo ia mei he ngaahi lotoʻā sipi:
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
Naʻa ne ʻomi ia mei heʻene muimui ʻi he fanga sipi fefine naʻe talitali pō, ke ne fafanga ʻa Sēkope ko hono kakai, mo ʻIsileli ko hono tofiʻa.
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Pea naʻa ne fafanga ʻakinautolu ʻo fakatatau ki he angatonu ʻo hono loto; ʻo ne tataki ʻakinautolu ʻi he poto ʻo hono nima.
