Псалми 78
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Escucha, oh mi pueblo, a mi ley; deja que tus oídos se inclinen a las palabras de mi boca.
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Abriendo mi boca voy a dar una historia, incluso los dichos oscuros de los viejos tiempos;
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
Que han venido a nuestro oído y a nuestro conocimiento, tal como nos fueron dados por nuestros padres.
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
No los mantendremos en secreto de nuestros hijos; aclararemos a la generación venidera las alabanzas del Señor y su fortaleza, y las grandes obras de asombro que ha hecho.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
Puso un testigo en Jacob, e hizo una ley en Israel; que él dio a nuestros padres para que pudieran darles conocimiento de ellos a sus hijos;
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
Para que la generación venidera pueda tener conocimiento de ellos, incluso de los hijos del futuro, que les den a conocer a sus hijos;
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
Para que pongan su esperanza en Dios, y no dejen que las obras de Dios se salgan de sus mentes, sino que guarden sus leyes;
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
y no sean como sus padres, una generación dura e incontrolada; una generación cuyo corazón era duro, cuyo espíritu no era fiel a Dios.
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Los hijos de Efraín, armados con arcos, volvieron las espaldas en el día de la pelea.
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
No fueron gobernados por la palabra de Dios, y no quisieron ir en el camino de su ley;
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
Dejaron sus obras fuera de su memoria, y las maravillas que les había hecho ver.
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
Hizo grandes obras delante de sus padres, en la tierra de Egipto, en los campos de Zoán.
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
El mar fue cortado en dos para que pudieran pasar; las aguas se juntaron de lado a lado.
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
Durante el día los guiaba en la nube, y durante toda la noche con una luz de fuego.
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
Las rocas del desierto fueron quebradas por su poder, y él les dio a beber como de las aguas profundas.
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
Hizo salir arroyos de la peña; y las aguas descender como ríos.
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
Y siguieron pecando contra él aún más, apartándose del Altísimo en el desierto;
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
Probando a Dios en sus corazones, pidiendo carne por su deseo.
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
Dijeron palabras crueles contra Dios, diciendo: ¿Puede Dios preparar una mesa en el desierto?
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
Mira, la roca fue cortada por su poder, por lo que el agua salió corriendo, y arroyos desbordantes; ¿él puede darnos pan? ¿es capaz de obtener carne para su gente?
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Así que estas cosas vinieron a oídos del Señor, y él se enojó; y se encendió un fuego contra Jacob, y vino la ira contra Israel;
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
Porque no tenían fe en Dios, ni esperanza en su salvación.
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
Y dio órdenes a las nubes en lo alto, y las puertas del cielo estaban abiertas;
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
Y envió como lluvia de maná, y les dio el grano del cielo.
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
El hombre tomó parte en el alimento de los ángeles; les envió carne en toda su medida.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
Envió un viento del este del cielo, impulsando el viento del sur con su poder.
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
Envió carne sobre ellos como el polvo, y aves emplumadas como la arena del mar,
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
Y él dejó que baje a su lugar de descanso, alrededor de sus tiendas.
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
Así que tenían comida y estaban llenos; porque él les dio su deseo;
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
Pero no se apartaron de sus deseos; y mientras la comida todavía estaba en sus bocas,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
Vino sobre ellos la ira de Dios, y mató a los más robustos, y acabó con los jóvenes de Israel.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
Por todo esto siguieron pecando aún más, y no tuvieron fe en sus grandes maravillas.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Así que sus días fueron desperdiciados como un aliento, y sus años en problemas.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Cuando les mandó la muerte, lo buscaron; entonces se volvían a él buscándolo con cuidado;
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
Entonces se acordaban que Dios era su Roca, y el Dios Altísimo su salvador.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
Pero sus labios y lengua le eran falsos;
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
Y sus corazones no estaban bien con él, y no guardaron su pacto con él.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Pero él, lleno de piedad, tiene perdón por el pecado, y no pone fin al hombre: frecuentemente retracta su ira, y no se enoja violentamente.
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
Así que tuvo en cuenta que ellos eran solo carne; un aliento que se va rápidamente, y no volverá.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
¡Con qué frecuencia iban contra él en el desierto. y le daban motivo de aflicción en el desierto!
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
Otra vez pusieron a Dios a prueba, y le dieron dolor al Santo de Israel.
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
No tuvieron en cuenta el trabajo de su mano, ni el día en que los quitó del poder de sus enemigos;
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
cómo hizo sus señales en Egipto, y sus maravillas en el campo de Zoán;
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
De modo que sus ríos se convirtieron en sangre, y no pudieron beber de sus arroyos.
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
Envió diferentes tipos de moscas entre ellos, envenenando su carne; y ranas para su destrucción.
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
El dio el aumento de sus campos a los gusanos, los frutos de su industria a los saltamontes.
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
Envió hielo para la destrucción de sus vides; sus árboles fueron dañados por el frío glacial.
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
Hielo fue llovido sobre su ganado; tormentas eléctricas enviaron destrucción entre las bandadas.
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
Envió sobre ellos el ardor de su ira, su amargo disgusto, y liberó ángeles malvados entre ellos.
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
Dejó que su ira se saliera con la suya; él no retuvo su alma de la muerte, sino que dio su vida a la enfermedad.
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
Él dio a la destrucción a todos los primeros hijos de Egipto; los primeros frutos de su fuerza en las tiendas de Cam;
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
Pero él tomó a su pueblo como ovejas, y los guió en la tierra desolada como un rebaño.
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
Los llevó a salvo para que no tuvieran miedo; pero sus enemigos estaban cubiertos por el mar.
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
Y él fue su guía a su tierra santa, hasta el monte que su diestra había hecho suyo;
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
Expulsando naciones delante de ellos, marcando la línea de su herencia, y dando a las personas de Israel sus tiendas para un lugar de descanso.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Pero ellos se amargaron contra el Dios Altísimo, lo probaron y no guardaron sus leyes;
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
Sus corazones se volvieron atrás y falsos como sus padres; fueron convertidos a un lado como un arco retorcido.
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
Le enojaron con sus altares paganos; adorando ídolos, lo provocaron a celos.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Cuando esto llegó a oídos de Dios, se enojó mucho y abandonó a Israel por completo;
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
Y se fué del lugar santo en Silo, la tienda que había puesto entre los hombres;
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
Y permitió que sus enemigos capturaran él símbolo de su poder y gloria.
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
Él entregó a su pueblo a la espada, y se enojó con su pueblo.
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
Sus jóvenes fueron quemados en el fuego; y sus vírgenes no fueron alabadas en la canción de la novia.
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
Sus sacerdotes fueron muertos a espada, y sus viudas no lloraron por ellos.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
Entonces el Señor era como el que se despierta del sueño, y como un hombre fuerte que clama por el vino.
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
Sus enemigos fueron rechazados por sus golpes y avergonzados para siempre.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Y puso la tienda de José a un lado, y no tomó la tribu de Efraín;
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
Pero él tomó la tribu de Judá para sí, y el monte de Sión, en el cual tuvo placer.
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
E hizo su lugar santo como el alto cielo, como la tierra que él fija para siempre.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
Tomó a David para que fuera su siervo, y lo llevó del lugar de las ovejas;
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
De cuidar las ovejas que daban leche, lo llevó a dar de comer a Jacob su pueblo, y a Israel su heredad.
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Y David cuido del pueblo de Dios. Los cuido y dirigió con mano hábil y corazón sincero.
