Псалми 78
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Un salmo (masquil) de Asaf. Escucha, pueblo mío, lo que tengo para enseñarte. Escucha lo que vengo a decirte.
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Te enseñaré dichos sabios; y te explicaré misterios del pasado
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
que he escuchado antes y sobre los cuales he reflexionado. Son historias de nuestros antepasados que han sido transmitidas por generaciones.
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
No las ocultaremos de nuestros hijos. Le contaremos a la siguiente generación sobre las maravillas que Dios ha hecho; sobre su poder y grandes obras.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
Él entregó sus leyes a los descendientes de Jacob; dio sus instrucciones al pueblo de Israel. Él ordenó a nuestros padres para que las enseñaran a sus hijos,
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
a fin de que la siguiente generación—los que aún no habían nacido—entendieran y crecieran para enseñar a sus hijos.
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
De esta forma debían mantener su fe en Dios y no olvidar lo que Dios ha hecho, así como seguir sus mandamientos.
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
Para que no fueran como sus antepasados, una generación terca y rebelde que carecía de fe y fidelidad.
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Los soldados de Efraín, aunque estaban armados con arcos, huyeron el día de la batalla.
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
No cumplieron el pacto de Dios, y se negaron a seguir sus leyes.
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
Ignoraronl lo que Dios había hecho, y las maravillas que les había mostrado antes:
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
los milagros que había hecho por sus antepasados en Zoán, en Egipto.
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
Él dividió el mar en dos y los condujo a través de él, manteniendo las aguas como muros a cada lado.
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
Él los guiaba con una nube en el día, y de noche con una nube de fuego.
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
Partió las rocas en el desierto para darle agua abundante a su pueblo. Aguas profundas como el océano.
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
¡Él hizo que de las piedras fluyera agua como un río!
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
Pero ellos siguieron pecando contra él, rebelándose contra el Altísimo mientras andaban por el desierto.
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
Deliberadamente provocaban a Dios, exigiendo las comidas que tanto anhelaban.
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
Insultaron a Dios diciendo: “¿Puede Dios darnos comida aquí en el desierto?
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
Si bien puede golpear una roca y hacer que de ellas fluya agua como corrientes de río, ¿puede acaso darnos pan? ¿Puede darnos carne?”
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Cuando el Señor oyó esto, se enojó mucho, y el fuego de su enojo se encendió contra los descendientes de Jacob, el pueblo de Israel,
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
porque ellos no creyeron en Dios y no confiaron en que podía cuidar de ellos.
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
Tanto fue su enojo que ordenó a los cielos se abrieran,
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
e hizo llover maná del cielo, dándoles así pan celestial.
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Los seres humanos comieron del pan que comen los ángeles. Y les dio más que suficiente.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
Luego hizo soplar un viento desde el Este, y por su poder también hizo soplar el viento que viene del Sur.
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
Hizo llover carne como tan abundante como el polvo. Las aves eran muchas, como la arena de la playa.
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
E hizo caer las aves en medio del campamento, y alrededor de sus carpas.
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
Y comieron hasta que se saciaron. Les dio la comida que tanto deseaban.
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
Pero antes de saciar su apetito, mientras aún masticaban la carne,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
Dios se enojó con ellos e hizo morir a los hombres más fuertes, derribándolos en plena juventud.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
A pesar de esto, siguieron pecando. A pesar de los milagros, se negaban a creer en él.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Así que apagó sus vidas vanas, e hizo que terminaran sus años con horror.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Cuando Dios comenzó a matarlos, volvieron con oraciones a él, arrepentidos de su pecado.
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
Se acordaron de que Dios era su roca, que el Dios Altísimo era su salvador.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
Entonces lo comenzaron adular de labios para afuera, pero solo mentían.
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
En sus corazones no eran sinceros y no guardaron el pacto que tenían con él.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Pero por su compasión él perdonó su pecado y no los destruyó. Muchas veces contuvo su enojo y no desató toda su furia.
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
Dios recordó que eran simples mortales, y que eran como el viento que se va y no regresa.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
Cuántas veces se rebelaron contra él en el desierto, causándole tristeza.
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
Una y otra vez provocaron a Dios, causando dolor al Santo de Israel.
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
Olvidaron la fuerza con la que él los rescató de sus opresores,
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
haciendo milagros en Egipto, y maravillas en la llanura de Zoán.
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
Allí convirtió sus ríos y fuentes de agua en sangre, de modo que nadie podía beber de ellos.
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
Envió moscas para destruirlos, y ranas para que los arruinaran.
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
Dio sus cultivos a las langostas, y todo el fruto de su trabajo fue devorado por ellas.
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
Destruyó sus viñedos con granizo, y sus higueras con aguanieve.
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
Dejó su ganado a merced del granizo y sus animales fueron destruidos por relámpagos.
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
Envió sobre ellos su ira feroz: Rabia, hostilidad y agonía. Por ello envió un grupo de ángeles destructores.
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
Desató su ira sobre ellos y no los salvó de la muerte, sino que los dejó morir por causa de esta plaga.
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
Entonces mató al hijo mayor de cada familia en Egipto, todos los que habían sido concebidos como primogénitos en las carpas de Ham.
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
Pero a su pueblo guió como ovejas, y los condujo como un rebaño en el desierto.
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
Los llevó a un lugar seguro, y no tuvieron nada que temer. Ahogó a sus enemigos en el mar.
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
Los llevó hasta la frontera de su tierra santa, a esta tierra montañosa que había conquistado para ellos.
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
A las naciones infieles las expulsaba a su paso. Dividió la tierra para que la hicieran suya. Estableció las tribus de Israel en sus carpas.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Pero ellos siguieron provocando al Altísimo, siendo rebeldes contra él. No siguieron sus enseñanzas.
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
Así como sus antiguos padres se alejaron de Dios y fueron infieles a él, tan torcidos como un arco doblado que no sirve.
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
Provocaron su ira con sus altares paganos y despertaron su celo con sus ídolos.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Cuando Dios escuchó que adoraban a otros dioses se enfureció y rechazó por completo a Israel.
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
Entonces abandonó su lugar en Siloé, el Tabernáculo en el que vivía en medio del pueblo.
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
Además entregó el arca de su poder, dejando que manos enemigas la tomaran.
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
Entregó a su pueblo y permitió que lo masacraran a espada, pues estaba furioso con su pueblo escogido.
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
Sus hombres más jóvenes fueron quemados, y las mujeres jóvenes no lograron cantar sus cánticos de bodas.
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
Sus sacerdotes fueron asesinados con espadas y sus viudas no pudieron hacer duelo por ellos.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
Entonces el Señor reaccionó como si hubiera despertado del sueño, como un guerrero que se despierta después de embriagarse con vino.
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
Venció a sus enemigos, atacándolos por la espalda y exponiéndolos a vergüenza eterna.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Rechazó a los descendientes de José y no elegió más a la tribu de Eraín.
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
En su lugar eligió a la tribu de Judá y al Monte de Sión, al cual amaba.
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
Allí construyó su santuario, tan alto como el cielo, y lo puso allí en esa tierra para que existiera eternamente.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
Eligió a su siervo David, tomándolo de entre los rediles de ovejas,
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
y lo llevó de cuidar ovejas y corderos, a ser un pastor de los descendientes de Jacob, el pueblo especial de Dios: Israel.
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Como un pastor cuidó de ellos con sincera devoción, y los condujo con manos hábiles.
