Псалми 78
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Maskil de Asaf. Escucha, pueblo mío, mi enseñanza; presta oído a las palabras de mis labios.
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Voy a abrir mi boca en un poema, y evocaré escondidas lecciones del pasado.
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
Lo que hemos oído y aprendido, lo que nos han contado nuestros padres,
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
no lo ocultaremos a sus hijos; relataremos a la generación venidera las glorias de Yahvé y su poderío, y las maravillas que Él hizo.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
Porque Él, habiendo dado testimonio a Jacob, y establecido una ley en Israel, mandó a nuestros padres enseñarlo a sus hijos,
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
para que lo supiera la generación siguiente, y a su vez los hijos nacidos de esta lo narrasen a sus propios hijos;
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
de suerte que pongan en Dios su confianza, no olvidando los beneficios de Yahvé y observando sus mandamientos;
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
para que no vengan a ser como sus padres, una raza indócil y contumaz; generación que no tuvo el corazón sencillo ni el espíritu fiel a Dios.
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Los hijos de Efraím, muy diestros arqueros, volvieron las espaldas en el día de la batalla;
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
no guardaron la alianza con Dios, rehusaron seguir su ley;
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
olvidaron sus obras y las maravillas que hizo ante los ojos de ellos.
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
A la vista de sus padres Él había hecho prodigios en el país de Egipto, en los campos de Tanis.
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
Dividió el mar por medio, y los hizo pasar, sosteniendo las aguas como un muro.
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
De día los guiaba con la nube y toda la noche con un resplandor de fuego.
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
Hendió la roca en el desierto, y les dio de beber aguas copiosísimas.
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
Sacó torrentes de la peña, hizo salir aguas como ríos.
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
Mas ellos continuaron pecando contra Él, resistiendo al Altísimo en el yermo;
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
tentaron a Dios en sus corazones, pidiendo comida según su antojo.
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
Y hablando mal de Dios, dijeron: “¿Podrá Dios prepararnos una mesa en el desierto?
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
Cierto es que hirió la peña, y brotaron aguas y corrieron torrentes; mas ¿podrá también dar pan y proveer de carne a su pueblo?”
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Yahvé lo oyó y se indignó; su fuego se encendió contra Jacob, y subió de punto su ira contra Israel,
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
porque no creyeron a Dios, ni confiaron en su auxilio.
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
Con todo, ordenó a las nubes en lo alto, abrió las puertas del cielo,
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
y llovió sobre ellos maná para su sustento, dándoles trigo del cielo.
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Pan de fuertes comió el hombre, les envió comida hasta hartarlos.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
Después levantó el viento solano en el cielo, guio con su poder el ábrego,
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
y llovió sobre ellos carne tanta como el polvo; aves volátiles como arena del mar
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
cayeron en su campamento, en derredor de sus tiendas.
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
Y comieron y se hartaron. Así Él les dio lo que habían deseado.
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
Mas no bien satisfecho su apetito, y estando el manjar aún en su boca,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
se alzó contra ellos la ira de Dios, e hizo estragos entre los más fuertes, y abatió a la flor de Israel.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
Sin embargo, pecaron de nuevo, y no dieron crédito a sus milagros.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Y Él consumió sus días en un soplo, y sus años con repentinas calamidades.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Cuando les enviaba la muerte, entonces recurrían a Él, y volvían a convertirse a Dios,
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
recordando que Dios era su roca, y el Altísimo su Libertador.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
Pero lo lisonjeaban con su boca, y con su lengua le mentían;
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
su corazón no era sincero para con Él, y no permanecieron fieles a su alianza.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Él, no obstante, en su misericordia, les perdonaba su culpa, y no los exterminaba. Muchas veces contuvo su ira, y no permitió que se desahogase toda su indignación,
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
acordándose de que eran carne, un soplo que se va y no vuelve.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
¡Cuántas veces lo provocaron en el desierto; cuántas lo irritaron en aquella soledad!
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
Y no cesaban de tentar a Dios, de afligir al Santo de Israel.
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
No se acordaban ya de su mano, de aquel día en que los libertó del poder del opresor,
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
cuando Él ostentó sus prodigios en Egipto, y sus maravillas en los campos de Tanis,
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
trocando en sangre sus ríos y sus canales, para que no bebiesen;
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
enviando contra ellos unos tábanos que los devoraban, y ranas que los infectaron;
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
entregando sus cosechas a la oruga, y el fruto de su trabajo a la langosta;
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
destruyendo con el granizo sus viñas, y con heladas sus higueras;
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
librando a la peste sus manadas, y sus rebaños al contagio;
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
desatando contra ellos el ardor de su ira, su indignación, el furor, el castigo: un tropel de ejecutores de calamidad;
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
dando libre paso a su saña, y entregando a ellos mismos a la peste, sin perdonar sus propias vidas,
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
y matando a todo primogénito en Egipto, las primicias del vigor en las tiendas de Cam.
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
Ni recordaban cuando como ovejas sacó a los de su pueblo, y los guio como un rebaño por el desierto,
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
y los condujo con seguridad y sin temor, mientras sepultaba a sus enemigos en el mar.
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
Y los llevó a su tierra santa, a los montes que conquistó su diestra;
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
expulsó ante ellos a los gentiles, en suertes repartió la heredad de estos, y en sus pabellones hizo habitar a las tribus de Israel.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Pero ellos aun tentaron y provocaron al Dios Altísimo, y no guardaron sus mandamientos.
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
Apostataron y fueron traidores, como sus padres; fallaron como un arco torcido.
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
Lo movieron a ira con sus lugares altos, y con sus esculturas le excitaron los celos.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Ardió con esto el furor de Dios; acerbamente apartó de sí a Israel,
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
y abandonó el Tabernáculo de Silo, la morada que tenía entre los hombres.
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
Abandonó al cautiverio su fortaleza, y su gloria en manos del adversario.
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
Entregó su pueblo a la espada, y se irritó contra su herencia.
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
El fuego devoró a sus jóvenes, y sus doncellas no fueron desposadas.
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
A cuchillo cayeron sus sacerdotes, y sus viudas no los lloraron.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
El Señor despertó entonces como de un sueño -cual gigante adormecido por el vino-
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
e hirió a los enemigos en la zaga, cubriéndolos de ignominia para siempre.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Mas reprobó la tienda de José, y a la tribu de Efraím no la eligió,
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
y prefirió a la tribu de Judá, el monte Sión, su predilecto.
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
Y levantó, como cielo, su santuario, como la tierra, que fundó para siempre.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
Y escogió a su siervo David, sacándolo de entre los rebaños de ovejas;
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
detrás de las que amamantaban lo llamó, para que apacentase a Jacob, su pueblo, y a Israel, su heredad.
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Y él los apacentó con sencillez de corazón, y los guio con la destreza de sus manos.
