Псалми 78
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Аскултэ, попорул меу, ынвэцэтуриле меле! Луаць аминте ла кувинтеле гурий меле!
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Ымь дескид гура ши ворбеск ын пилде, вестеск ынцелепчуня времурилор стрэвекь.
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
Че ам аузит, че штим, че не-ау повестит пэринций ноштри,
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
ну вом аскунде де копиий лор, чи вом вести нямулуй де оамень каре ва вени лауделе Домнулуй, путеря Луй ши минуниле пе каре ле-а фэкут.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
Ел а пус о мэртурие ын Иаков, а дат о Леӂе ын Исраел ши а порунчит пэринцилор ноштри сэ-шь ынвеце ын еа копиий,
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
ка сэ фие куноскутэ де чей че вор вени дупэ ей, де копиий каре се вор наште ши каре, кынд се вор фаче марь, сэ ворбяскэ деспре еа копиилор лор,
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
пентру ка ачештя сэ-шь пунэ ынкредеря ын Думнезеу, сэ ну уйте лукрэриле луй Думнезеу ши сэ пэзяскэ порунчиле Луй.
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
Сэ ну фие ка пэринций лор, ун ням неаскултэтор ши рэзврэтит, ун ням каре н-авя о инимэ таре ши ал кэруй дух ну ера крединчос луй Думнезеу!
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Фиий луй Ефраим, ынармаць ши трэгынд ку аркул, ау дат досул ын зиуа луптей,
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
пентру кэ н-ау цинут легэмынтул луй Думнезеу ши н-ау воит сэ умбле ынтокмай дупэ Леӂя Луй.
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
Ау дат уйтэрий лукрэриле Луй, минуниле Луй пе каре ли ле арэтасе.
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
Ынаинтя пэринцилор лор, Ел фэкусе минунь ын цара Еӂиптулуй, ын кымпия Цоан.
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
А деспэрцит маря ши ле-а дескис ун друм прин еа, ридикынд апеле ка ун зид.
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
Й-а кэлэузит зиуа ку ун нор ши тоатэ ноаптя ку лумина унуй фок стрэлучитор.
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
А деспикат стынчь ын пустиу ши ле-а дат сэ бя ка дин ниште валурь ку апе мулте.
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
А фэкут сэ цышняскэ извоаре дин стынчь ши сэ кургэ апе ка ниште рыурь.
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
Дар ей тот н-ау ынчетат сэ пэкэтуяскэ ымпотрива Луй, н-ау ынчетат сэ се рэзврэтяскэ ымпотрива Челуй Пряыналт ын пустиу.
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
Ау испитит пе Думнезеу ын инима лор, черынд мынкаре дупэ пофтеле лор.
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
Ау ворбит ымпотрива луй Думнезеу ши ау зис: „Оаре ва путя Думнезеу сэ пунэ о масэ ын пустиу?
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
Ятэ кэ Ел а ловит стынка де ау курс апе ши с-ау вэрсат широае. Дар ва путя Ел сэ дя ши пыне сау сэ факэ рост де карне попорулуй Сэу?”
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Домнул а аузит ши С-а мыният. Ун фок с-а апринс ымпотрива луй Иаков ши с-а стырнит ымпотрива луй Исраел мыния Луй,
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
пентру кэ н-ау крезут ын Думнезеу, пентру кэ н-ау авут ынкредере ын ажуторул Луй.
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
Ел а порунчит норилор де сус ши а дескис порциле черурилор:
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
а плоуат песте ей манэ де мынкаре ши ле-а дат грыу дин чер.
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Ау мынкат ку тоций пыня челор марь ши ле-а тримис мынкаре сэ се сатуре.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
А пус сэ суфле ын черурь вынтул де рэсэрит ши а адус, прин путеря Луй, вынтул де мязэзи.
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
А плоуат песте ей карне ка пулберя ши пэсэрь ынарипате кыт нисипул мэрий;
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
ле-а фэкут сэ кадэ ын мижлокул таберей лор, де жур ымпрежурул локуинцелор лор.
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
Ей ау мынкат ши с-ау сэтурат дин дестул: Думнезеу ле-а дат че дорисерэ.
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
Дар н-апукасерэ сэ-шь астымпере бине пофта, мынкаря ле ера ынкэ ын гурэ,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
кынд с-а стырнит мыния луй Думнезеу ымпотрива лор, а ловит де моарте пе чей май тарь динтре ей ши а доборыт пе тинерий луй Исраел.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
Ку тоате ачестя, ей н-ау ынчетат сэ пэкэтуяскэ ши н-ау крезут ын минуниле Луй.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Де ачея, Ел ле-а курмат зилеле ка о суфларе, ле-а курмат аний принтр-ун сфыршит нэпрасник.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Кынд ый ловя де моарте, ей Ыл кэутау, се ынторчяу ши се ындрептау спре Думнезеу;
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
ышь адучяу аминте кэ Думнезеу есте Стынка лор ши кэ Думнезеул Атотпутерник есте Избэвиторул лор.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
Дар Ыл ыншелау ку гура ши-Л минцяу ку лимба.
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
Инима ну ле ера таре фацэ де Ел ши ну ерау крединчошь легэмынтулуй Сэу.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Тотушь, ын ындураря Луй, Ел яртэ нелеӂюиря ши ну нимичеште; Ышь опреште де мулте орь мыния ши ну дэ друмул ынтреӂий Луй урӂий.
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
Ел Шь-а адус деч аминте кэ ей ну ерау декыт карне, о суфларе каре трече ши ну се май ынтоарче.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
Де кыте орь с-ау рэзврэтит ей ымпотрива Луй ын пустиу! Де кыте орь Л-ау мыният ей ын пустиетате!
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
Да, н-ау ынчетат сэ испитяскэ пе Думнезеу ши сэ ынтэрыте пе Сфынтул луй Исраел.
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
Ну шь-ау май адус аминте де путеря Луй, де зиуа кынд й-а избэвит де врэжмаш,
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
де минуниле пе каре ле-а фэкут ын Еӂипт ши де семнеле Луй минунате дин кымпия Цоан.
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
Кум ле-а префэкут рыуриле ын сынӂе ши н-ау путут сэ бя дин апеле лор.
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
Кум а тримис ымпотрива лор ниште муште отрэвитоаре каре й-ау мынкат ши броаште каре й-ау нимичит.
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
Кум ле-а дат холделе прадэ омизилор, родул мунчий лор, прадэ лэкустелор.
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
Кум ле-а прэпэдит вииле, бэтынду-ле ку пятрэ, ши смокиний дин Еӂипт ку гриндинэ.
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
Кум ле-а лэсат вителе прадэ гриндиней ши турмеле, прадэ фокулуй черулуй.
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
Ел Шь-а арункат ымпотрива лор мыния Луй апринсэ, урӂия, юцимя ши неказул: о дроайе де ынӂерь адукэторь де ненорочирь.
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
Кум Шь-а дат друм слобод мынией, ну ле-а скэпат суфлетул де ла моарте ши ле-а дат вяца прадэ молимей;
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
кум а ловит пе тоць ынтыий нэскуць дин Еӂипт, пырга путерий ын кортуриле луй Хам.
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
Кум а порнит пе попорул Сэу ка пе ниште ой ши й-а повэцуит ка пе о турмэ ын пустиу.
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
Кум й-а дус фэрэ ничо грижэ, ка сэ ну ле фие фрикэ, яр маря а акоперит пе врэжмаший лор.
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
Кум й-а адус спре хотарул Луй чел сфынт, спре мунтеле ачеста, пе каре дряпта Луй л-а кыштигат.
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
Кум а изгонит нямуриле динаинтя лор, ле-а ымпэрцит цара ын пэрць де моштенире ши а пус семинцииле луй Исраел сэ локуяскэ ын кортуриле лор.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Дар ей ау испитит пе Думнезеул Пряыналт, с-ау рэзврэтит ымпотрива Луй ши н-ау цинут порунчиле Луй,
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
чи с-ау депэртат ши ау фост некрединчошь, ка ши пэринций лор, с-ау абэтут ла о парте, ка ун арк ыншелэтор,
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
Л-ау супэрат прин ынэлцимиле лор ши Й-ау стырнит ӂелозия ку идолий лор.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Думнезеу а аузит ши С-а мыният ши а урӂисит рэу де тот пе Исраел.
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
А пэрэсит локуинца Луй дин Сило, кортул ын каре локуя ынтре оамень.
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
Шь-а дат слава прадэ робией ши мэреция Луй, ын мыниле врэжмашулуй.
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
А дат прадэ сабией пе попорул Луй ши С-а мыният пе моштениря Луй.
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
Пе тинерий луй й-а арс фокул ши фечоареле луй н-ау май фост сэрбэторите ку кынтэрь де нунтэ.
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
Преоций сэй ау кэзут учишь де сабие, ши вэдувеле луй ну с-ау бочит.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
Атунч, Домнул С-а трезит, ка унул каре а дормит, ка ун витяз ымбэрбэтат де вин,
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
ши а ловит пе потривничий Луй каре фуӂяу, акоперинду-й ку вешникэ окарэ.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Ынсэ а лепэдат кортул луй Иосиф ши н-а алес семинция луй Ефраим,
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
чи а алес семинция луй Иуда, мунтеле Сионулуй, пе каре-л юбеште.
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
Шь-а зидит Сфынтул Локаш ка черуриле де ыналт ши таре ка пэмынтул пе каре л-а ынтемеят пе вечь.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
А алес пе робул Сэу Давид ши л-а луат де ла стаулеле де ой.
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
Л-а луат диндэрэтул оилор каре алэптау, ка сэ паскэ пе попорул Сэу Иаков ши пе моштениря Са Исраел.
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Ши Давид й-а кырмуит ку о инимэ неприхэнитэ ши й-а повэцуит ку мынь причепуте.
