Псалми 78
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
(En Maskil af Asaf.) Lyt, mit folk til min lære, bøj eders øre til ord fra min Mund;
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
jeg vil åbne min Mund med Billedtale, fremsætte Gåder fra fordums Tid,
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
hvad vi har hørt og ved, hvad vore Fædre har sagt os;
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
vi dølger det ikke for deres Børn, men melder en kommende Slægt om HERRENs Ære og Vælde og Underne, som han har gjort.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
Han satte et Vidnesbyrd i Jakob, i Israel gav han en Lov, idet han bød vore Fædre at lade deres Børn det vide,
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
at en senere Slægt kunde vide det, og Børn, som fødtes siden, stå frem og fortælle deres Børn derom,
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
så de slår deres Lid til Gud og ikke glemmer Guds Gerninger, men overholder hans Bud,
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
ej slægter Fædrene på, en vanartet, stridig Slægt, hvis Hjerte ikke var fast, hvis Ånd var utro mod Gud
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
- Efraims Børn var rustede Bueskytter, men svigted på Stridens Dag -
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
Gudspagten holdt de ikke, de nægtede at følge hans Lov;
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
hans Gerninger gik dem ad Glemme, de Undere, han lod dem skue.
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
Han gjorde Undere for deres Fædre i Ægypten på Zoans Mark;
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
han kløvede Havet og førte dem over, lod Vandet stå som en Vold;
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
han ledede dem ved Skyen om Dagen, Natten igennem ved Ildens Skær;
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
han kløvede Klipper i Ørkenen, lod dem rigeligt drikke som af Strømme,
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
han lod Bække rinde af Klippen og Vand strømme ned som Floder.
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
Men de blev ved at synde imod ham og vække den Højestes Vrede i Ørkenen;
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
de fristede Gud i Hjertet og krævede Mad til at stille Sulten,
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
de talte mod Gud og sagde: "Kan Gud dække Bord i en Ørken?
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
Se, Klippen slog han, så Vand flød frem, og Bække vælded ud; mon han også kan give Brød og skaffe kød til sit Folk?"
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Det hørte HERREN, blev vred, der tændtes en Ild mod Jakob, ja Vrede kom op mod Israel,
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
fordi de ikke troede Gud eller stolede på hans Frelse.
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
Da bød han Skyerne oventil, lod Himlens Døre åbne
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
og Manna regne på dem til Føde, han gav dem Himmelkorn;
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Mennesker spiste Englebrød, han sendte dem Mad at mætte sig med.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
Han rejste Østenvinden på Himlen, førte Søndenvinden frem ved sin Kraft;
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
Kød lod han regne på dem som Støv og vingede Fugle som Havets Sand,
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
lod dem falde midt i sin Lejr, rundt omkring sine Boliger;
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
Og de spiste sig overmætte, hvad de ønskede, lod han dem få.
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
Men før deres Attrå var stillet, mens Maden var i deres Mund,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
rejste Guds Vrede sig mod dem; han vog deres kraftige Mænd, fældede Israels Ynglinge.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
Og dog blev de ved at synde og troede ej på hans Undere.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Da lod han deres Dage svinde i Tomhed og endte brat deres År.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Når han vog dem, søgte de ham, vendte om og spurgte om Gud,
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
kom i Hu, at Gud var deres Klippe, Gud den Allerhøjeste deres Genløser.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
De hyklede for ham med Munden, løj for ham med deres Tunge;
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
deres Hjerter holdt ikke fast ved ham, hans Pagt var de ikke tro.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Og dog er han barmhjertig, han tilgiver Misgerning, lægger ej øde, hans Vrede lagde sig Gang på Gang, han lod ikke sin Harme fuldt bryde frem;
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
han kom i Hu, de var Kød, et Pust, der svinder og ej vender tilbage.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
Hvor tit stod de ham ikke imod i Ørkenen og voldte ham Sorg i det øde Land!
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
De fristede alter Gud, de krænkede Israels Hellige;
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
hans Hånd kom de ikke i Hu, de Dag han friede dem fra Fjenden,
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
da han gjorde sine Tegn i Ægypten, sine Undere på Zoans Mark,
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
forvandlede deres Floder til Blod, så de ej kunde drikke af Strømmene,
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
sendte Myg imod dem, som åd dem, og Frøer, som lagde dem øde,
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
gav Æderen, hvad de avlede, Græshoppen al deres Høst,
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
slog deres Vinstokke ned med Hagl, deres Morbærtræer med Frost,
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
prisgav Kvæget for Hagl og deres Hjorde for Lyn.
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
Han sendte sin Vredesglød mod dem, Harme, Vrede og Trængsel, en Sendefærd af Ulykkesengle;
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
frit Løb gav han sin Vrede, skånede dem ikke for Døden, gav deres Liv til Pris for Pest;
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
alt førstefødt i Ægypten slog han, Mandskraftens Førstegrøde i Kamiternes Telte,
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
lod sit Folk bryde op som en Hjord, ledede dem som Kvæg i Ørkenen,
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
ledede dem trygt, uden Frygt, mens Havet lukked sig over deres Fjender;
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
han bragte dem til sit hellige Land, de Bjerge, hans højre vandt,
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
drev Folkeslag bort foran dem, udskiftede ved Lod deres Land og lod Israels Stammer bo i deres Telte.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Dog fristed og trodsede de Gud den Allerhøjeste og overholdt ikke hans Vidnesbyrd;
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
de faldt fra, var troløse som deres Fædre, svigtede som en slappet Bue,
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
de krænkede ham med deres Offerhøje, æggede ham med deres Gudebilleder.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Det hørte Gud og blev vred følte højlig Lede ved Israel;
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
han opgav sin Bolig i Silo, det Telt, hvor han boede blandt Mennesker;
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
han gav sin Stolthed i Fangenskab, sin Herlighed i Fjendehånd,
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
prisgav sit Folk for Sværdet, blev vred på sin Arvelod;
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
Ild fortærede dets unge Mænd, dets Jomfruer fik ej Bryllupssange,
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
dets Præster faldt for Sværdet, dets Enker holdt ikke Klagefest.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
Da vågnede Herren som en, der har sovet, som en Helt, der er døvet af Vin;
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
han slog sine Fjender på Ryggen, gjorde dem evigt til Skamme.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Men han fik Lede ved Josefs Telt, Efraims Stamme udvalgte han ikke;
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
han udvalgte Judas Stamme, Zions Bjerg, som han elsker;
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
han byggede sit Tempel himmelhøjt, grundfæstede det evigt som Jorden.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
Han udvalgte David, sin Tjener, og tog ham fra Fårenes Folde,
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
hentede ham fra de diende Dyr til at vogte Jakob, hans Folk, Israel, hans Arvelod;
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
han vogtede dem med oprigtigt Hjerte, ledede dem med kyndig Hånd.
