< Псалми 77 >

1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
Al Vencedor: para Jedutún: Salmo de Asaf. Con mi voz clamé a Dios, a Dios clamé, y él me escuchó.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
Al Señor busqué en el día de mi angustia; mi llaga desangraba de noche y no cesaba; mi alma no quería consuelo.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
Me acordaba de Dios, y gritaba; me quejaba, y desmayaba mi espíritu. (Selah)
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
Tenías los párpados de mis ojos abiertos; estaba yo quebrantado, y no hablaba.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
Consideraba los días desde el principio, los años de los siglos.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
Me acordaba de mis canciones de noche; meditaba con mi corazón, y mi espíritu inquiría.
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
¿Desechará el Señor para siempre, y no volverá más a amar?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
¿Se ha acabado para siempre su misericordia? ¿Se ha acabado la palabra suya para generación y generación?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
¿Ha olvidado Dios el tener misericordia? ¿Ha encerrado con ira sus misericordias? (Selah)
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
Y dije: Enfermedad mía es ésta; me acordaré de los años de la diestra del Altísimo,
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
me acordaba de las obras de JAH; por tanto me acordé de tus maravillas antiguas.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
Y meditaba en todas tus obras, y hablaba de tus hechos.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
Oh Dios, en santidad es tu camino: ¿Qué Dios grande como el Dios nuestro?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
Tú eres el Dios que hace maravillas; tú hiciste notoria en los pueblos tu fortaleza.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
Con tu brazo redimiste a tu pueblo, a los hijos de Jacob y de José. (Selah)
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
Te vieron las aguas, oh Dios; te vieron las aguas, temieron; y temblaron los abismos.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
Las nubes echaron inundaciones de aguas; tronaron los cielos, y discurrieron tus rayos.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
Anduvo en derredor el sonido de tus truenos; los relámpagos alumbraron el mundo; la tierra se estremeció y tembló.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
En el mar fue tu camino, y tus sendas en las muchas aguas; y tus pisadas no fueron conocidas.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Condujiste a tu pueblo como ovejas, por mano de Moisés y de Aarón.

< Псалми 77 >